相应部4相应24经 七年跟随经
相应部4相应24经/七年跟随经(魔相应/有偈篇/祇夜)
我是这样听说的：有一次，世尊住在乌卢韦拉的尼连禅河岸边的阿阇波罗尼拘律树下。那时，恶魔波旬已经跟随世尊七年，寻找机会却找不到。
于是，恶魔波旬来到世尊面前，用偈颂对世尊说：
"你是否陷入忧愁而在林中禅修？是失去财富还是在期望什么？
你是否在村中犯了什么过错？为何不与人交往？
你与任何人都没有亲密关系吗？"
世尊回答说：
"我已经根除一切忧愁的根源，无过而禅修，不再忧愁。
斩断一切对有的贪爱妄想，我无漏而禅修，懈怠者的亲族啊。"
恶魔又说：
"那些说'这是我的'和'这是我'的人，
如果你的心还执着于此，沙门啊，你就无法从我这里解脱。"
世尊回答：
"他们所说的不是我的，说这些话的人也不是我。
恶者啊，你要这样知道，你连我的道路都看不到。"
恶魔又说：
"如果你已经觉悟了通向安稳、不死的道路，
你就独自离开吧，为什么还要教导他人？"
世尊回答：
"那些询问不死境界的人，他们是想要到达彼岸的人。
我被问到时就告诉他们，那真实无依的法。"
接着，恶魔波旬说：
"尊者，就像在村庄或市镇附近有一个池塘，里面有一只螃蟹。许多男孩女孩从村庄或市镇出来，来到那个池塘。他们把螃蟹从水里拿出来，放在岸上。每当那只螃蟹伸出爪子时，这些男孩女孩就用木棍或石块砍断、打碎、粉碎它。这样，这只螃蟹的所有爪子都被砍断、打碎、粉碎，它就无法再回到那个池塘了。同样地，尊者，所有那些诡辩、争论、挣扎都被世尊砍断、打碎、粉碎了。现在我不能再接近世尊寻找机会了。"
然后，恶魔波旬在世尊面前说了这些表示沮丧的偈颂：
"乌鸦绕着看似油脂的石头飞行，
想着'也许在这里能找到柔软的东西，也许会有美味'。
没有在那里找到美味，乌鸦就失望地离开。
就像乌鸦撞到石头后离开，我们对乔达摩感到沮丧而离开。"
巴利语原版经文
SN.4.24/(4). Sattavassānubandhasuttaṃ
160. Evaṃ me sutaṃ– ekaṃ samayaṃ bhagavā uruvelāyaṃ viharati najjā nerañjarāya tīre ajapālanigrodhe. Tena kho pana samayena māro pāpimā sattavassāni bhagavantaṃ anubandho hoti otārāpekkho otāraṃ alabhamāno. Atha kho māro pāpimā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṃ gāthāya ajjhabhāsi–
“Sokāvatiṇṇo nu vanamhi jhāyasi, vittaṃ nu jīno uda patthayāno.
Āguṃ nu gāmasmimakāsi kiñci, kasmā janena na karosi sakkhiṃ.
Sakkhī na sampajjati kenaci te”ti.
“Sokassa mūlaṃ palikhāya sabbaṃ, anāgu jhāyāmi asocamāno.
Chetvāna sabbaṃ bhavalobhajappaṃ, anāsavo jhāyāmi pamattabandhū”ti.
“Yaṃ vadanti mama yidanti, ye vadanti mamanti ca;
Ettha ce te mano atthi, na me samaṇa mokkhasī”ti.
“Yaṃ vadanti na taṃ mayhaṃ, ye vadanti na te ahaṃ.
Evaṃ pāpima jānāhi, na me maggampi dakkhasī”ti.
“Sace maggaṃ anubuddhaṃ, khemaṃ amatagāminaṃ;
Apehi gaccha tvameveko, kimaññamanusāsasī”ti.
“Amaccudheyyaṃ pucchanti, ye janā pāragāmino;
Tesāhaṃ puṭṭho akkhāmi, yaṃ saccaṃ taṃ nirūpadhin”ti.
“Seyyathāpi, bhante, gāmassa vā nigamassa vā avidūre pokkharaṇī. Tatrassa kakkaṭako. Atha kho, bhante, sambahulā kumārakā vā kumārikāyo vā tamhā gāmā vā nigamā vā nikkhamitvā yena sā pokkharaṇī tenupasaṅkameyyuṃ; upasaṅkamitvā taṃ kakkaṭakaṃ udakā uddharitvā thale patiṭṭhapeyyuṃ. Yaṃ yadeva hi so, bhante, kakkaṭako aḷaṃ abhininnāmeyya taṃ tadeva te kumārakā vā kumārikāyo vā kaṭṭhena vā kathalāya vā sañchindeyyuṃ sambhañjeyyuṃ sampalibhañjeyyuṃ. Evañhi so, bhante, kakkaṭako sabbehi aḷehi sañchinnehi sambhaggehi sampalibhaggehi abhabbo taṃ pokkharaṇiṃ otarituṃ. Evameva kho, bhante, yāni kānici visūkāyikāni visevitāni vipphanditāni, sabbāni tāni bhagavatā sañchinnāni sambhaggāni sampalibhaggāni. Abhabbo dānāhaṃ, bhante, puna bhagavantaṃ upasaṅkamituṃ yadidaṃ otārāpekkho”ti. Atha kho māro pāpimā bhagavato santike imā nibbejanīyā gāthāyo abhāsi–
“Medavaṇṇañca pāsāṇaṃ, vāyaso anupariyagā;
Apettha muduṃ vindema, api assādanā siyā.
“Aladdhā tattha assādaṃ, vāyasetto apakkame;
Kākova selamāsajja, nibbijjāpema gotamā”ti.