相应部2相应26经 罗希达经
相应部2相应26经/罗希达经(天子相应/有偈篇/祇夜)
在舍卫城。
天子罗希达站在一旁,对世尊说道:"尊者,在那里没有出生、没有衰老、没有死亡、没有消失、没有重生,请问尊者,能否通过行走到达、看见或抵达世界的尽头?"
世尊回答说:"朋友,对于那个没有出生、没有衰老、没有死亡、没有消失、没有重生的地方,我说不能通过行走而知道、看见或到达世界的尽头。"
罗希达说:"真是稀有啊,尊者!真是未曾有啊,尊者!世尊所说真是善说:'朋友,对于那个没有出生、没有衰老、没有死亡、没有消失、没有重生的地方,我说不能通过行走而知道、看见或到达世界的尽头。'
尊者,我过去曾是一位名叫罗希达的仙人,是波阇之子,具有神通力,能够飞行。我的速度如此之快,就像一位训练有素的弓箭手,能轻易地射穿一棵棕榈树的影子。我的步幅如此之大,可以从东海走到西海。我心中生起这样的愿望:'我要通过行走到达世界的尽头。'
尊者,我具有如此快的速度和如此大的步幅,除了吃喝、大小便、睡眠休息的时间外,我走了整整一百年。虽然我活了一百岁,走了一百年,但未能到达世界的尽头就死去了。"
世尊接着说:"朋友,我并不是说在未到达世界尽头的情况下就能结束痛苦。但是,朋友,我说就在这一寻(大约1.8米)长的有想知觉的身体之中,我安立了世界、世界的生起、世界的灭尽,以及导向世界灭尽的道路。"
最后世尊用偈颂总结说:
"从未有人能行走到达世界的尽头,
不到达世界尽头,就无法解脱痛苦。
因此,真正明智的世间解脱者,
圆满梵行,了知世界的尽头,
已经平静,不再希求此世或他世。"
这篇经文的核心教义是:世界的尽头不是指物理空间的终点,而是在我们自身的身心之中就可以找到解脱之道。佛陀教导我们,真正的"世界尽头"是指烦恼的止息和解脱的实现,这可以通过修行而不是物理旅行来达到。
巴利语原版经文
SN.2.26/(6). Rohitassasuttaṃ
107. Sāvatthinidānaṃ. Ekamantaṃ ṭhito kho rohitasso devaputto bhagavantaṃ etadavoca– “yattha nu kho, bhante, na jāyati na jīyati na mīyati na cavati na upapajjati, sakkā nu kho so, bhante, gamanena lokassa anto ñātuṃ vā daṭṭhuṃ vā pāpuṇituṃ vā”ti? “Yattha kho, āvuso, na jāyati na jīyati na mīyati na cavati na upapajjati, nāhaṃ taṃ gamanena lokassa antaṃ ñāteyyaṃ daṭṭheyyaṃ patteyyanti vadāmī”ti.
“Acchariyaṃ, bhante, abbhutaṃ, bhante! Yāvasubhāsitamidaṃ, bhante, bhagavatā– ‘yattha kho, āvuso, na jāyati na jīyati na mīyati na cavati na upapajjati, nāhaṃ taṃ gamanena lokassa antaṃ ñāteyyaṃ daṭṭheyyaṃ patteyyanti vadāmī’ti.
“Bhūtapubbāhaṃ, bhante, rohitasso nāma isi ahosiṃ bhojaputto iddhimā vehāsaṅgamo. Tassa mayhaṃ, bhante, evarūpo javo ahosi; seyyathāpi nāma daḷhadhammā dhanuggaho susikkhito katahattho katayoggo katūpāsano lahukena asanena appakasireneva tiriyaṃ tālacchāyaṃ atipāteyya. Tassa mayhaṃ, bhante, evarūpo padavītihāro ahosi; seyyathāpi nāma puratthimā samuddā pacchimo samuddo. Tassa mayhaṃ, bhante, evarūpaṃ icchāgataṃ uppajji– ‘ahaṃ gamanena lokassa antaṃ pāpuṇissāmī’ti. So khvāhaṃ, bhante, evarūpena javena samannāgato evarūpena ca padavītihārena aññatreva asita-pīta-khāyita-sāyitā aññatra uccāra-passāvakammā aññatra niddākilamathapaṭivinodanā vassasatāyuko vassasatajīvī vassasataṃ gantvā appatvāva lokassa antaṃ antarāva kālaṅkato.
“Acchariyaṃ, bhante, abbhutaṃ, bhante! Yāvasubhāsitamidaṃ, bhante, bhagavatā– ‘yattha kho, āvuso, na jāyati na jīyati na mīyati na cavati na upapajjati, nāhaṃ taṃ gamanena lokassa antaṃ ñāteyyaṃ daṭṭheyyaṃ patteyyanti vadāmī’”ti.
“Na kho panāhaṃ, āvuso, appatvā lokassa antaṃ dukkhassa antakiriyaṃ vadāmi. Api ca khvāhaṃ, āvuso, imasmiṃyeva byāmamatte kaḷevare sasaññimhi samanake lokañca paññapemi lokasamudayañca lokanirodhañca lokanirodhagāminiñca paṭipadanti.
“Gamanena na pattabbo, lokassanto kudācanaṃ;
Na ca appatvā lokantaṃ, dukkhā atthi pamocanaṃ.
“Tasmā have lokavidū sumedho, lokantagū vusitabrahmacariyo.
Lokassa antaṃ samitāvi ñatvā, nāsīsati lokamimaṃ parañcā”ti.