88 富楼那经

那时，尊者富楼那前往世尊所在之处；到达后，……（中略）……在一旁坐下后，尊者富楼那对世尊这样说道：

"尊师啊，请世尊为我简要地说法。我听闻世尊的法后，将独处、远离、不放逸、精进、专心而住。"

世尊说道：

"富楼那啊，有眼所识知的色，它们是可喜的、可爱的、可意的、令人欢喜的形态、与欲相关的、能引起贪染的。如果比丘对它欢喜、欢迎、执取而住，对那欢喜、欢迎、执取而住的他，就会生起喜乐。富楼那啊，我说：'喜乐的集起就是苦的集起。'……（中略）……

富楼那啊，有舌所识知的味……（中略）……

富楼那啊，有意所识知的法，它们是可喜的、可爱的、可意的、令人欢喜的形态、与欲相关的、能引起贪染的。如果比丘对它欢喜、欢迎、执取而住，对那欢喜、欢迎、执取而住的他，就会生起喜乐。富楼那啊，我说：'喜乐的集起就是苦的集起。'"

"富楼那啊，有眼所识知的色，它们是可喜的、可爱的、可意的、令人欢喜的形态、与欲相关的、能引起贪染的。如果比丘对它不欢喜、不欢迎、不执取而住，对那不欢喜、不欢迎、不执取而住的他，喜乐就会灭去。富楼那啊，我说：'喜乐的灭去就是苦的灭去。'……（中略）……

富楼那啊，有意所识知的法，它们是可喜的、可爱的、可意的、令人欢喜的形态、与欲相关的、能引起贪染的。如果比丘对它不欢喜、不欢迎、不执取而住，对那不欢喜、不欢迎、不执取而住的他，喜乐就会灭去。富楼那啊，我说：'喜乐的灭去就是苦的灭去。'"

"富楼那啊，你已被我以这简要的教诫所教导了，你将在哪个地方居住呢？"

"尊师啊，有一个名叫输那巴兰陀的地方，我将住在那里。"

"富楼那啊，输那巴兰陀的人们是凶暴的；富楼那啊，输那巴兰陀的人们是粗鲁的。富楼那啊，如果输那巴兰陀的人们辱骂你、诽谤你，那时你会怎么想呢？"

"尊师啊，如果输那巴兰陀的人们辱骂我、诽谤我，那时我会这样想：'这些输那巴兰陀的人们真是善良的啊，这些输那巴兰陀的人们真是极善良的啊，因为他们没有用拳头打我。'世尊啊，我会如此想；善逝啊，我会如此想。"

"但是，富楼那啊，如果输那巴兰陀的人们用拳头打你，那时你会怎么想呢？"

"尊师啊，如果输那巴兰陀的人们用拳头打我，那时我会这样想：'这些输那巴兰陀的人们真是善良的啊，这些输那巴兰陀的人们真是极善良的啊，因为他们没有用石头打我。'世尊啊，我会如此想；善逝啊，我会如此想。"

"但是，富楼那啊，如果输那巴兰陀的人们用石头打你，那时你会怎么想呢？"

"尊师啊，如果输那巴兰陀的人们用石头打我，那时我会这样想：'这些输那巴兰陀的人们真是善良的啊，这些输那巴兰陀的人们真是极善良的啊，因为他们没有用棍棒打我。'世尊啊，我会如此想；善逝啊，我会如此想。"

"但是，富楼那啊，如果输那巴兰陀的人们用棍棒打你，那时你会怎么想呢？"

"尊师啊，如果输那巴兰陀的人们用棍棒打我，那时我会这样想：'这些输那巴兰陀的人们真是善良的啊，这些输那巴兰陀的人们真是极善良的啊，因为他们没有用刀剑砍我。'世尊啊，我会如此想；善逝啊，我会如此想。"

"但是，富楼那啊，如果输那巴兰陀的人们用刀剑砍你，那时你会怎么想呢？"

"尊师啊，如果输那巴兰陀的人们用刀剑砍我，那时我会这样想：'这些输那巴兰陀的人们真是善良的啊，这些输那巴兰陀的人们真是极善良的啊，因为他们没有用利刃夺去我的生命。'世尊啊，我会如此想；善逝啊，我会如此想。"

"但是，富楼那啊，如果输那巴兰陀的人们用利刃夺去你的生命，那时你会怎么想呢？"

"尊师啊，如果输那巴兰陀的人们用利刃夺去我的生命，那时我会这样想：'世尊的弟子中，有些人对身体和生命感到厌患、羞耻、嫌恶，而寻求以刀自杀的方法。而我不用去寻求，就已经得到这以刀结束生命的机会了。'世尊啊，我会如此想；善逝啊，我会如此想。"

"善哉！善哉！富楼那啊！富楼那啊，你具备了这样的调伏与寂静，你能够住在输那巴兰陀地方了。富楼那啊，现在你认为是时候了，就去吧。"

于是，尊者富楼那欢喜、随喜世尊的话语后，从座位上站起来，礼敬世尊，右绕而去，收拾好住处，拿起钵和袈裟，朝输那巴兰陀地方出发游行。他渐次游行，到达了输那巴兰陀地方。在那里，尊者富楼那住在输那巴兰陀地方。

尊者富楼那在那同一个雨安居期间，度化了约五百名优婆塞（男居士）。在那同一个雨安居期间，度化了约五百名优婆夷（女居士）。在那同一个雨安居期间，证得了三明（三种神通智慧）。在那同一个雨安居期间，般涅槃了（入灭了）。

那时，众多比丘前往世尊所在之处，……（中略）……在一旁坐下后，那些比丘对世尊这样说道：

"尊师啊，那位名叫富楼那的善家子，被世尊以简要的教诫所教导后，他已经命终了。他的去处是什么？他的来世是什么？"

世尊说道："比丘们啊，富楼那善家子是有智慧的人，他实践了法与随法，他没有因为法的缘故而困扰我。比丘们啊，富楼那善家子已经般涅槃了（已经彻底涅槃了）。"

第五经终。

巴利语原版经文

SN.35.88/(5). Puṇṇasuttaṃ

　　 88. Atha kho āyasmā puṇṇo yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā …pe… ekamantaṃ nisinno kho āyasmā puṇṇo bhagavantaṃ etadavoca– “sādhu me, bhante, bhagavā saṃkhittena dhammaṃ desetu, yamahaṃ bhagavato dhammaṃ sutvā eko vūpakaṭṭho appamatto ātāpī pahitatto vihareyyan”ti.

　　 “Santi kho, puṇṇa, cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Tañce bhikkhu abhinandati abhivadati ajjhosāya tiṭṭhati. Tassa taṃ abhinandato abhivadato ajjhosāya tiṭṭhato uppajjati nandī. ‘Nandisamudayā dukkhasamudayo, puṇṇā’ti vadāmi …pe… santi kho, puṇṇa, jivhāviññeyyā rasā …pe… santi kho, puṇṇa, manoviññeyyā dhammā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Tañce bhikkhu abhinandati abhivadati ajjhosāya tiṭṭhati. Tassa taṃ abhinandato abhivadato ajjhosāya tiṭṭhato uppajjati nandī. ‘Nandisamudayā dukkhasamudayo, puṇṇā’ti vadāmi.

　　 “Santi kho, puṇṇa, cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Tañce bhikkhu nābhinandati nābhivadati nājjhosāya tiṭṭhati, tassa taṃ anabhinandato anabhivadato anajjhosāya tiṭṭhato nirujjhati nandī. ‘Nandinirodhā dukkhanirodho, puṇṇā’ti vadāmi …pe… santi kho, puṇṇa, manoviññeyyā dhammā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Tañce bhikkhu nābhinandati nābhivadati nājjhosāya tiṭṭhati, tassa taṃ anabhinandato anabhivadato anajjhosāya tiṭṭhato nirujjhati nandī. ‘Nandinirodhā dukkhanirodho, puṇṇā’ti vadāmi.

　　 “Iminā tvaṃ, puṇṇa, mayā saṃkhittena ovādena ovadito katamasmiṃ janapade viharissasī”ti? “Atthi, bhante, sunāparanto nāma janapado, tatthāhaṃ viharissāmī”ti.

　　 “Caṇḍā kho, puṇṇa, sunāparantakā manussā; pharusā kho, puṇṇa, sunāparantakā manussā. Sace taṃ, puṇṇa, sunāparantakā manussā akkosissanti paribhāsissanti, tatra te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti?

　　 “Sace maṃ, bhante, sunāparantakā manussā akkosissanti paribhāsissanti, tatra me evaṃ bhavissati– ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ me nayime pāṇinā pahāraṃ dentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana te, puṇṇa, sunāparantakā manussā pāṇinā pahāraṃ dassanti, tatra pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti?

　　 “Sace me, bhante, sunāparantakā manussā pāṇinā pahāraṃ dassanti, tatra me evaṃ bhavissati – ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ me nayime leḍḍunā pahāraṃ dentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana te, puṇṇa, sunāparantakā manussā leḍḍunā pahāraṃ dassanti, tatra pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti?

　　 “Sace me, bhante, sunāparantakā manussā leḍḍunā pahāraṃ dassanti, tatra me evaṃ bhavissati – ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ me nayime daṇḍena pahāraṃ dentī’ti Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana puṇṇa, sunāparantakā manussā daṇḍena pahāraṃ dassanti, tatra pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti?

　　 “Sace me, bhante, sunāparantakā manussā daṇḍena pahāraṃ dassanti, tatra me evaṃ bhavissati – ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ me nayime satthena pahāraṃ dentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana te, puṇṇa, sunāparantakā manussā satthena pahāraṃ dassanti, tatra pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti?

　　 “Sace me, bhante, sunāparantakā manussā satthena pahāraṃ dassanti, tatra me evaṃ bhavissati – ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ maṃ nayime tiṇhena satthena jīvitā voropentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana taṃ, puṇṇa, sunāparantakā manussā tiṇhena satthena jīvitā voropessanti, tatra pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti?

　　 “Sace maṃ, bhante, sunāparantakā manussā tiṇhena satthena jīvitā voropessanti, tatra me evaṃ bhavissati– ‘santi kho tassa bhagavato sāvakā kāyena ca jīvitena ca aṭṭīyamānā harāyamānā jigucchamānā satthahārakaṃ pariyesanti, taṃ me idaṃ apariyiṭṭhaññeva satthahārakaṃ laddhan’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sādhu sādhu, puṇṇa! Sakkhissasi kho tvaṃ, puṇṇa, iminā damūpasamena samannāgato sunāparantasmiṃ janapade vatthuṃ. Yassa dāni tvaṃ, puṇṇa, kālaṃ maññasī”ti.

　　 Atha kho āyasmā puṇṇo bhagavato vacanaṃ abhinanditvā anumoditvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṃ abhivādetvā padakkhiṇaṃ katvā senāsanaṃ saṃsāmetvā pattacīvaramādāya yena sunāparanto janapado tena cārikaṃ pakkāmi. Anupubbena cārikaṃ caramāno yena sunāparanto janapado tadavasari. Tatra sudaṃ āyasmā puṇṇo sunāparantasmiṃ janapade viharati. Atha kho āyasmā puṇṇo tenevantaravassena pañcamattāni upāsakasatāni paṭivedesi. Tenevantaravassena pañcamattāni upāsikāsatāni paṭivedesi. Tenevantaravassena tisso vijjā sacchākāsi. Tenevantaravassena parinibbāyi.

　　 Atha kho sambahulā bhikkhū yena bhagavā tenupasaṅkamiṃsu …pe… ekamantaṃ nisinnā kho te bhikkhū bhagavantaṃ etadavocuṃ– “yo so, bhante, puṇṇo nāma kulaputto bhagavatā saṃkhittena ovādena ovadito, so kālaṅkato. Tassa kā gati ko abhisamparāyo”ti?

　　 “Paṇḍito, bhikkhave, puṇṇo kulaputto, paccapādi dhammassānudhammaṃ, na ca maṃ dhammādhikaraṇaṃ vihesesi. Parinibbuto, bhikkhave, puṇṇo kulaputto”ti. Pañcamaṃ.