29.(8). 龙相应

1. 单纯经

舍卫城因缘。

"比丘们，有四种龙的生类。哪四种呢？卵生龙、胎生龙、湿生龙、化生龙。比丘们，这就是四种龙的生类。"

第一经终。

2. 更殊胜经

舍卫城因缘。

"比丘们，有四种龙的生类。哪四种呢？卵生龙、胎生龙、湿生龙、化生龙。

比丘们，在这当中，与卵生龙相比，胎生龙、湿生龙、化生龙更为殊胜。

比丘们，在这当中，与卵生龙和胎生龙相比，湿生龙、化生龙更为殊胜。

比丘们，在这当中，与卵生龙、胎生龙和湿生龙相比，化生龙更为殊胜。

比丘们，这就是四种龙的生类。"

第二经终。

3. 布萨经

一时，世尊住在舍卫城祇树给孤独园。那时，有一位比丘前往世尊所在之处；到达后，礼敬世尊，然后坐在一旁。坐在一旁的那位比丘对世尊如此说道：

"尊者，是什么因、什么缘，使得这里有些卵生龙会持守布萨日，并且舍弃身体（即放弃龙的形体）呢？"

"比丘，这里有些卵生龙如此想：'我们过去以身造作两面行为（善恶杂行），以语造作两面行为，以意造作两面行为。我们由于以身造作两面行为，以语造作两面行为，以意造作两面行为，身坏命终后，投生到卵生龙的同伴之中。如果今天我们能以身行善行，以语行善行，以意行善行，这样我们在身坏命终后，就能投生到善趣、天界。来吧，让我们现在以身行善行，以语行善行，以意行善行。'

比丘，这就是因，这就是缘，使得这里有些卵生龙会持守布萨日，并且舍弃身体。"

第三经终。

4. 布萨经第二

舍卫城因缘。那时，有一位比丘前往世尊所在之处……（中略）……坐在一旁的那位比丘对世尊如此说道：

"尊者，是什么因、什么缘，使得这里有些胎生龙会持守布萨日，并且舍弃身体呢？"

"比丘，这里……（中略）……比丘，这就是因，这就是缘，使得这里有些胎生龙会持守布萨日，并且舍弃身体。"

第四经终。

5. 布萨经第三

舍卫城因缘。坐在一旁的那位比丘对世尊如此说道：

"尊者，是什么因、什么缘，使得这里有些湿生龙会持守布萨日，并且舍弃身体呢？"

"比丘，这里……（中略）……比丘，这就是因，这就是缘，使得这里有些湿生龙会持守布萨日，并且舍弃身体。"

第五经终。

6. 布萨经第四

舍卫城因缘。坐在一旁的那位比丘对世尊如此说道：

"尊者，是什么因、什么缘，使得这里有些化生龙会持守布萨日，并且舍弃身体呢？"

"比丘，这里有些化生龙如此想：'我们过去以身造作两面行为（善恶杂行），以语造作两面行为，以意造作两面行为。我们由于以身造作两面行为，以语造作两面行为，以意造作两面行为，身坏命终后，投生到化生龙的同伴之中。如果今天我们能以身行善行，以语行善行……以意行善行，这样我们在身坏命终后，就能投生到善趣、天界。来吧，让我们现在以身行善行，以语……以意行善行。'

比丘，这就是因，这就是缘，使得这里有些化生龙会持守布萨日，并且舍弃身体。"

第六经终。

7. 所闻经

舍卫城因缘。坐在一旁的那位比丘对世尊如此说道：

"尊者，是什么因、什么缘，使得这里有人身坏命终后，投生到卵生龙的同伴之中呢？"

"比丘，这里有人以身造作两面行为（善恶杂行），以语造作两面行为，以意造作两面行为。他听闻说：'卵生龙长寿、美丽、多享快乐。'他如此想：'啊，愿我在身坏命终后，能投生到卵生龙的同伴之中！'他在身坏命终后，就投生到卵生龙的同伴之中。

比丘，这就是因，这就是缘，使得这里有人身坏命终后，投生到卵生龙的同伴之中。"

第七经终。

8. 所闻经第二

舍卫城因缘。坐在一旁的那位比丘对世尊如此说道：

"尊者，是什么因、什么缘，使得这里有人身坏命终后，投生到胎生龙的同伴之中呢？"

……（中略）……

"比丘，这就是因，这就是缘，使得这里有人身坏命终后，投生到胎生龙的同伴之中。"

第八经终。

9. 所闻经第三

舍卫城因缘。坐在一旁的那位比丘对世尊如此说道：

"尊者，是什么因、什么缘，使得这里有人身坏命终后，投生到湿生龙的同伴之中呢？"

……（中略）……

"比丘，这就是因，这就是缘，使得这里有人身坏命终后，投生到湿生龙的同伴之中。"

第九经终。

10. 所闻经第四

舍卫城因缘。坐在一旁的那位比丘对世尊如此说道：

"尊者，是什么因、什么缘，使得这里有人身坏命终后，投生到化生龙的同伴之中呢？"

"比丘，这里有人以身造作两面行为（善恶杂行），以语造作两面行为，以意造作两面行为。他听闻说：'化生龙长寿、美丽、多享快乐。'他如此想：'啊，愿我在身坏命终后，能投生到化生龙的同伴之中！'他在身坏命终后，就投生到化生龙的同伴之中。

比丘，这就是因，这就是缘，使得这里有人身坏命终后，投生到化生龙的同伴之中。"

第十经终。

关键词注释：

龙：佛教宇宙观中的一类众生，通常居于水中或地下，具有神通变化之力。

四种生类：卵生（从蛋中出生）、胎生（从母胎出生）、湿生（依托湿气、水分等潮湿环境直接孕育出生）、化生（自然化现而生）。

两面行为：指善恶杂行，即行为中既有善也有恶。

布萨：布萨日，持戒修行的特定日子。

舍弃身体：放弃龙的形体，即在布萨日中放下对龙身的执着。

巴利语原版经文

29.(8). Nāgasaṃyuttaṃ

SN.29.1. Suddhikasuttaṃ

　　 342. Sāvatthinidānaṃ “Catasso imā, bhikkhave, nāgayoniyo. Katamā catasso? Aṇḍajā nāgā, jalābujā nāgā, saṃsedajā nāgā, opapātikā nāgā– imā kho, bhikkhave, catasso nāgayoniyo”ti. Paṭhamaṃ.

SN.29.2. Paṇītatarasuttaṃ

　　 343. Sāvatthinidānaṃ. “Catasso imā, bhikkhave, nāgayoniyo. Katamā catasso? Aṇḍajā nāgā, jalābujā nāgā, saṃsedajā nāgā, opapātikā nāgā. Tatra bhikkhave, aṇḍajehi nāgehi jalābujā ca saṃsedajā ca opapātikā ca nāgā paṇītatarā. Tatra, bhikkhave, aṇḍajehi ca jalābujehi ca nāgehi saṃsedajā ca opapātikā ca nāgā paṇītatarā. Tatra, bhikkhave, aṇḍajehi ca jalābujehi ca saṃsedajehi ca nāgehi opapātikā nāgā paṇītatarā. Imā kho, bhikkhave, catasso nāgayoniyo”ti. Dutiyaṃ.

SN.29.3. Uposathasuttaṃ

　　 344. Ekaṃ samayaṃ bhagavā sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Atha kho aññataro bhikkhu yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdi. Ekamantaṃ nisinno kho so bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca– “ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo, yena midhekacce aṇḍajā nāgā uposathaṃ upavasanti vossaṭṭhakāyā ca bhavantī”ti?

　　 “Idha bhikkhu, ekaccānaṃ aṇḍajānaṃ nāgānaṃ evaṃ hoti– ‘mayaṃ kho pubbe kāyena dvayakārino ahumha, vācāya dvayakārino, manasā dvayakārino. Te mayaṃ kāyena dvayakārino, vācāya dvayakārino, manasā dvayakārino, kāyassa bhedā paraṃ maraṇā aṇḍajānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapannā. Sacajja mayaṃ kāyena sucaritaṃ careyyāma, vācāya sucaritaṃ careyyāma, manasā sucaritaṃ careyyāma, evaṃ mayaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjeyyāma. Handa, mayaṃ etarahi kāyena sucaritaṃ carāma, vācāya sucaritaṃ carāma, manasā sucaritaṃ carāmā’ti. Ayaṃ kho, bhikkhu, hetu, ayaṃ paccayo, yena midhekacce aṇḍajā nāgā uposathaṃ upavasanti vossaṭṭhakāyā ca bhavantī”ti. Tatiyaṃ.

SN.29.4. Dutiya-uposathasuttaṃ

　　 345. Sāvatthinidānaṃ Atha kho aññataro bhikkhu yena bhagavā …pe… ekamantaṃ nisinno kho so bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca– “ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo, yena midhekacce jalābujā nāgā uposathaṃ upavasanti vossaṭṭhakāyā ca bhavantī”ti? “Idha, bhikkhu …pe… ayaṃ kho, bhikkhu, hetu, ayaṃ paccayo, yena midhekacce jalābujā nāgā uposathaṃ upavasanti vossaṭṭhakāyā ca bhavantī”ti. Catutthaṃ.

SN.29.5. Tatiya-uposathasuttaṃ

　　 346. Sāvatthinidānaṃ. Ekamantaṃ nisinno kho so bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca – “ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo, yena midhekacce saṃsedajā nāgā uposathaṃ upavasanti vossaṭṭhakāyā ca bhavantī”ti? “Idha, bhikkhu …pe… ayaṃ kho, bhikkhu, hetu, ayaṃ paccayo, yena midhekacce saṃsedajā nāgā uposathaṃ upavasanti vossaṭṭhakāyā ca bhavantī”ti. Pañcamaṃ.

SN.29.6. Catuttha-uposathasuttaṃ

　　 347. Sāvatthinidānaṃ. Ekamantaṃ nisinno kho so bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca – “ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo, yena midhekacce opapātikā nāgā uposathaṃ upavasanti vossaṭṭhakāyā ca bhavantī”ti?

　　 “Idha, bhikkhu, ekaccānaṃ opapātikānaṃ nāgānaṃ evaṃ hoti– ‘mayaṃ kho pubbe kāyena dvayakārino ahumha, vācāya dvayakārino, manasā dvayakārino. Te mayaṃ kāyena dvayakārino, vācāya dvayakārino, manasā dvayakārino, kāyassa bhedā paraṃ maraṇā opapātikānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapannā. Sacajja mayaṃ kāyena sucaritaṃ careyyāma vācāya… manasā sucaritaṃ careyyāma, evaṃ mayaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjeyyāma. Handa, mayaṃ etarahi kāyena sucaritaṃ carāma, vācāya… manasā sucaritaṃ carāmā’ti. Ayaṃ kho, bhikkhu, hetu, ayaṃ paccayo, yena midhekacce opapātikā nāgā uposathaṃ upavasanti vossaṭṭhakāyā ca bhavantī”ti. Chaṭṭhaṃ.

SN.29.7. Sutasuttaṃ

　　 348. Sāvatthinidānaṃ. Ekamantaṃ nisinno kho so bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca – “ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo, yena midhekacco kāyassa bhedā paraṃ maraṇā aṇḍajānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjatī”ti

　　 “Idha, bhikkhu, ekacco kāyena dvayakārī hoti, vācāya dvayakārī hoti, manasā dvayakārī hoti. Tassa sutaṃ hoti– ‘aṇḍajā nāgā dīghāyukā vaṇṇavanto sukhabahulā’ti. Tassa evaṃ hoti– ‘aho vatāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā aṇḍajānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjeyyan’ti. So kāyassa bhedā paraṃ maraṇā aṇḍajānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjati. Ayaṃ kho, bhikkhu, hetu, ayaṃ paccayo, yena midhekacco kāyassa bhedā paraṃ maraṇā aṇḍajānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjatī”ti. Sattamaṃ.

SN.29.8. Dutiyasutasuttaṃ

　　 349. Sāvatthinidānaṃ. Ekamantaṃ nisinno kho so bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca – “ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo, yena midhekacco kāyassa bhedā paraṃ maraṇā jalābujānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjatī”ti? …Pe… ayaṃ kho, bhikkhu, hetu, ayaṃ paccayo, yena midhekacco kāyassa bhedā paraṃ maraṇā jalābujānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjatīti. Aṭṭhamaṃ.

SN.29.9. Tatiyasutasuttaṃ

　　 350. Sāvatthinidānaṃ. Ekamantaṃ nisinno kho so bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca – “ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo, yena midhekacco kāyassa bhedā paraṃ maraṇā saṃsedajānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjatī”ti? …Pe… ayaṃ kho, bhikkhu, hetu, ayaṃ paccayo, yena midhekacco kāyassa bhedā paraṃ maraṇā saṃsedajānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjatīti. Navamaṃ.

SN.29.10. Catutthasutasuttaṃ

　　 351. Sāvatthinidānaṃ. Ekamantaṃ nisinno kho so bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca – “ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo, yena midhekacco kāyassa bhedā paraṃ maraṇā opapātikānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjatī”ti?

　　 “Idha, bhikkhu, ekacco kāyena dvayakārī hoti, vācāya dvayakārī, manasā dvayakārī. Tassa sutaṃ hoti– ‘opapātikā nāgā dīghāyukā vaṇṇavanto sukhabahulā’ti. Tassa evaṃ hoti – ‘aho vatāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā opapātikānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjeyyan’ti. So kāyassa bhedā paraṃ maraṇā opapātikānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjati. Ayaṃ kho, bhikkhu, hetu, ayaṃ paccayo, yena midhekacco kāyassa bhedā paraṃ maraṇā opapātikānaṃ nāgānaṃ sahabyataṃ upapajjatī”ti. Dasamaṃ.