中部145经/教诫富楼那经(六处品[15])

这是我亲身听闻到的。一时，世尊住在舍卫城祇树给孤独园。那时，尊者富楼那在傍晚从独处静坐中起来，来到世尊所在之处。来到后，向世尊礼拜，然后坐在一旁。坐在一旁的尊者富楼那对世尊说："善哉，世尊！请世尊简要地教诫我，使我听闻世尊的法后，能独自隐居，不放逸、热忱、专注地安住。"

"那么，富楼那，你要听好，要好好作意，我将为你说法。"

"是的，世尊。"尊者富楼那回答世尊。世尊说道：

"富楼那，有眼所识别的色（色解释：物质事物，物质身体），是可爱的、可意的、令人喜悦的、可爱的、与欲望相关的、令人贪恋的。如果比丘对此欢喜、赞叹、执著，那么他就会因欢喜、赞叹、执著而生起喜悦。富楼那，我说，从喜悦的生起，苦就生起。

富楼那，有耳所识别的声...鼻所识别的香...舌所识别的味...身所识别的触...意所识别的法（眼识解释，见第一百八十八章；法解释：即是法尘：法尘解释：六尘之一，法尘是意根所缘的境界，意根对前五根所缘的境界，分别好丑，而起善恶诸法，是名法尘。吾人日常动作，虽已过去，而前尘影事，忆念不忘，即是法尘的作用），是可爱的、可意的、令人喜悦的、可爱的、与欲望相关的、令人贪恋的。如果比丘对此欢喜、赞叹、执著，那么他就会因欢喜、赞叹、执著而生起喜悦。富楼那，我说，从喜悦的生起，苦就生起。

富楼那，有眼所识别的色，是可爱的、可意的、令人喜悦的、可爱的、与欲望相关的、令人贪恋的。如果比丘不欢喜、不赞叹、不执著，那么他因不欢喜、不赞叹、不执著，喜悦就会止息。富楼那，我说，从喜悦的止息，苦就止息。

富楼那，有耳所识别的声...鼻所识别的香...舌所识别的味...身所识别的触...意所识别的法，是可爱的、可意的、令人喜悦的、可爱的、与欲望相关的、令人贪恋的。如果比丘不欢喜、不赞叹、不执著，那么他因不欢喜、不赞叹、不执著，喜悦就会止息。富楼那，我说，从喜悦的止息，苦就止息。

富楼那，我已经用这简要的教诫教导了你，你打算住在哪个地方呢？"

"世尊，我已经得到世尊这简要的教诫，有一个叫做苏纳帕兰塔的地方，我打算住在那里。"

"富楼那，苏纳帕兰塔的人很凶暴，很粗鲁。如果他们辱骂你、责骂你，你会怎么想？"

"世尊，如果苏纳帕兰塔的人辱骂我、责骂我，我会这么想：'这些苏纳帕兰塔人真是善良，真是非常善良，他们只是用言语辱骂我，没有用手打我。'世尊，我会这么想；善逝，我会这么想。"

"但是，富楼那，如果苏纳帕兰塔的人用手打你，你会怎么想？"

"世尊，如果苏纳帕兰塔的人用手打我，我会这么想：'这些苏纳帕兰塔人真是善良，真是非常善良，他们只是用手打我，没有用石头打我。'世尊，我会这么想；善逝，我会这么想。"

"但是，富楼那，如果苏纳帕兰塔的人用石头打你，你会怎么想？"

"世尊，如果苏纳帕兰塔的人用石头打我，我会这么想：'这些苏纳帕兰塔人真是善良，真是非常善良，他们只是用石头打我，没有用棍棒打我。'世尊，我会这么想；善逝（善逝解释：又作善去、善解、善说无患、好说、好去。意即进入种种甚深三摩提与无量妙智慧中），我会这么想。"

"但是，富楼那，如果苏纳帕兰塔的人用棍棒打你，你会怎么想？"

"世尊，如果苏纳帕兰塔的人用棍棒打我，我会这么想：'这些苏纳帕兰塔人真是善良，真是非常善良，他们只是用棍棒打我，没有用刀剑打我。'世尊，我会这么想；善逝，我会这么想。"

"但是，富楼那，如果苏纳帕兰塔的人用刀剑打你，你会怎么想？"

"世尊，如果苏纳帕兰塔的人用刀剑打我，我会这么想：'这些苏纳帕兰塔人真是善良，真是非常善良，他们只是用刀剑打我，没有用利刃夺我性命。'世尊，我会这么想；善逝，我会这么想。"

"但是，富楼那，如果苏纳帕兰塔的人用利刃夺你性命，你会怎么想？"

"世尊，如果苏纳帕兰塔的人用利刃夺我性命，我会这么想：'有些世尊的弟子因厌恶身体和生命，而寻求自杀的方法。而我不用寻找就找到了这个方法。'世尊，我会这么想；善逝，我会这么想。"

"善哉！善哉！富楼那。你具备这种自制和平静，能够在苏纳帕兰塔地方居住。富楼那，你现在认为适当的时候就去吧。"

然后，尊者富楼那欢喜赞叹世尊的话，从座位上起来，向世尊礼拜，右绕后离去。他收拾好住处，拿起衣钵，向苏纳帕兰塔地方出发。他逐步游行，最后到达了苏纳帕兰塔地方。尊者富楼那就住在苏纳帕兰塔地方。

在那个雨季期间，尊者富楼那使约五百名男居士觉悟，约五百名女居士觉悟，并且他自己证得三明（三明解释：三明是佛教中的一个重要概念，指的是佛陀或阿罗汉所具备的三种殊胜智慧。这三种智慧被认为是修行者达到最高境界的标志。1. 宿命明：这是能够了知自己和他人过去生命的能力，修行者能够回忆起自己和其他众生的前世，包括出生地、姓名、种族、生活经历等，这种能力帮助修行者理解因果关系和轮回的本质。2. 天眼明：又称"死生明"，是能够看到众生死亡和重生过程的能力。修行者能够观察到众生如何根据自己的业力在六道中轮回。这种洞察力加深了对因果法则的理解。3. 漏尽明：这是最重要的一种智慧，指彻底断除一切烦恼和无明的能力。"漏"指导致轮回的烦恼和无明。通过这种智慧，修行者完全了知四圣谛，断除所有烦恼，获得解脱。这三种智慧被认为是佛陀和阿罗汉所具有的殊胜能力，代表了修行的最高成就。在佛教修行中，"三明"不仅是一种能力的展现，更重要的是它们象征着对宇宙真理的深刻理解和个人修行的圆满完成；四圣谛解释，见第九百三十二章）。后来，尊者富楼那入灭。

之后，许多比丘来到世尊所在之处。来到后，向世尊礼拜，然后坐在一旁。坐在一旁的那些比丘对世尊说："世尊，那位名叫富楼那的善男子，曾受世尊简要的教诫，他已经去世了。他的去处如何？他的未来如何？"

"比丘们，富楼那善男子是一个智者，他依法而行，不曾因法而困扰我。比丘们，富楼那善男子已经完全解脱了。"

世尊如是说。那些比丘听了世尊的话，心满意足，欢喜信受。

教诫富楼那经结束。

巴利语原版经文

MN.145/(3) Puṇṇovādasuttaṃ

　　 395. Evaṃ me sutaṃ– ekaṃ samayaṃ bhagavā sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Atha kho āyasmā puṇṇo sāyanhasamayaṃ paṭisallānā vuṭṭhito yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdi. Ekamantaṃ nisinno kho āyasmā puṇṇo bhagavantaṃ etadavoca– “sādhu maṃ, bhante, bhagavā saṃkhittena ovādena ovadatu, yamahaṃ bhagavato dhammaṃ sutvā eko vūpakaṭṭho appamatto ātāpī pahitatto vihareyyan”ti. “Tena hi, puṇṇa, suṇāhi, sādhukaṃ manasi karohi; bhāsissāmī”ti. “Evaṃ, bhante”ti kho āyasmā puṇṇo bhagavato paccassosi. Bhagavā etadavoca–

　　 “Santi kho, puṇṇa, cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Taṃ ce bhikkhu abhinandati abhivadati ajjhosāya tiṭṭhati. Tassa taṃ abhinandato abhivadato ajjhosāya tiṭṭhato uppajjati nandī. ‘Nandīsamudayā dukkhasamudayo, puṇṇā’ti vadāmi.

　　 “Santi kho, puṇṇa, sotaviññeyyā saddā… ghānaviññeyyā gandhā… jivhāviññeyyā rasā… kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā… manoviññeyyā dhammā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Taṃ ce bhikkhu abhinandati abhivadati ajjhosāya tiṭṭhati. Tassa taṃ abhinandato abhivadato ajjhosāya tiṭṭhato uppajjati nandī. ‘Nandīsamudayā dukkhasamudayo, puṇṇā’ti vadāmi.

　　 “Santi ca kho, puṇṇa, cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Taṃ ce bhikkhu nābhinandati nābhivadati nājjhosāya tiṭṭhati. Tassa taṃ anabhinandato anabhivadato anajjhosāya tiṭṭhato nandī nirujjhati. ‘Nandīnirodhā dukkhanirodho, puṇṇā’ti vadāmi.

　　 “Santi ca kho, puṇṇa, sotaviññeyyā saddā… ghānaviññeyyā gandhā… jivhāviññeyyā rasā… kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā… manoviññeyyā dhammā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Taṃ ce bhikkhu nābhinandati nābhivadati nājjhosāya tiṭṭhati. Tassa taṃ anabhinandato anabhivadato anajjhosāya tiṭṭhato nandī nirujjhati. ‘Nandīnirodhā dukkhanirodho, puṇṇā’ti vadāmi.

　　 “Iminā ca tvaṃ puṇṇa, mayā saṃkhittena ovādena ovadito katarasmiṃ janapade viharissasī”ti? “Imināhaṃ, bhante, bhagavatā saṃkhittena ovādena ovadito, atthi sunāparanto nāma janapado, tatthāhaṃ viharissāmī”ti.

　　 396. “Caṇḍā kho, puṇṇa, sunāparantakā manussā; pharusā kho, puṇṇa, sunāparantakā manussā. Sace taṃ, puṇṇa, sunāparantakā manussā akkosissanti paribhāsissanti, tattha te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti? “Sace maṃ, bhante, sunāparantakā manussā akkosissanti paribhāsissanti, tattha me evaṃ bhavissati– ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ me nayime pāṇinā pahāraṃ dentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana te, puṇṇa, sunāparantakā manussā pāṇinā pahāraṃ dassanti, tattha pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti? “Sace me, bhante, sunāparantakā manussā pāṇinā pahāraṃ dassanti, tattha me evaṃ bhavissati– ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ me nayime leḍḍunā pahāraṃ dentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana te, puṇṇa, sunāparantakā manussā leḍḍunā pahāraṃ dassanti, tattha pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti? “Sace me, bhante, sunāparantakā manussā leḍḍunā pahāraṃ dassanti, tattha me evaṃ bhavissati– ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ me nayime daṇḍena pahāraṃ dentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana te, puṇṇa, sunāparantakā manussā daṇḍena pahāraṃ dassanti, tattha pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti? “Sace me, bhante, sunāparantakā manussā daṇḍena pahāraṃ dassanti, tattha me evaṃ bhavissati– ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ me nayime satthena pahāraṃ dentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana te, puṇṇa, sunāparantakā manussā satthena pahāraṃ dassanti, tattha pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti? “Sace me, bhante, sunāparantakā manussā satthena pahāraṃ dassanti, tattha me evaṃ bhavissati– ‘bhaddakā vatime sunāparantakā manussā, subhaddakā vatime sunāparantakā manussā, yaṃ maṃ nayime tiṇhena satthena jīvitā voropentī’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti.

　　 “Sace pana taṃ, puṇṇa, sunāparantakā manussā tiṇhena satthena jīvitā voropessanti, tattha pana te, puṇṇa, kinti bhavissatī”ti? “Sace maṃ, bhante, sunāparantakā manussā tiṇhena satthena jīvitā voropessanti, tattha me evaṃ bhavissati– ‘santi kho bhagavato sāvakā kāye ca jīvite ca aṭṭīyamānā harāyamānā jigucchamānā satthahārakaṃ pariyesanti. Taṃ me idaṃ apariyiṭṭhaṃyeva satthahārakaṃ laddhan’ti. Evamettha, bhagavā, bhavissati; evamettha, sugata, bhavissatī”ti. “Sādhu, sādhu, puṇṇa! Sakkhissasi kho tvaṃ, puṇṇa, iminā damūpasamena samannāgato sunāparantasmiṃ janapade viharituṃ. Yassadāni tvaṃ, puṇṇa, kālaṃ maññasī”ti.

　　 397. Atha kho āyasmā puṇṇo bhagavato bhāsitaṃ abhinanditvā anumoditvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṃ abhivādetvā padakkhiṇaṃ katvā senāsanaṃ saṃsāmetvā pattacīvaramādāya yena sunāparanto janapado tena cārikaṃ pakkāmi. Anupubbena cārikaṃ caramāno yena sunāparanto janapado tadavasari. Tatra sudaṃ āyasmā puṇṇo sunāparantasmiṃ janapade viharati. Atha kho āyasmā puṇṇo tenevantaravassena pañcamattāni upāsakasatāni paṭivedesi, tenevantaravassena pañcamattāni upāsikasatāni paṭivedesi, tenevantaravassena tisso vijjā sacchākāsi. Atha kho āyasmā puṇṇo aparena samayena parinibbāyi.

　　 Atha kho sambahulā bhikkhū yena bhagavā tenupasaṅkamiṃsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu. Ekamantaṃ nisinnā kho te bhikkhū bhagavantaṃ etadavocuṃ– “yo so, bhante, puṇṇo nāma kulaputto bhagavatā saṃkhittena ovādena ovadito so kālaṅkato. Tassa kā gati, ko abhisamparāyo”ti? “Paṇḍito, bhikkhave, puṇṇo kulaputto paccapādi dhammassānudhammaṃ, na ca maṃ dhammādhikaraṇaṃ viheṭhesi. Parinibbuto, bhikkhave, puṇṇo kulaputto”ti.

　　 Idamavoca bhagavā. Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṃ abhinandunti.

　　 Puṇṇovādasuttaṃ niṭṭhitaṃ tatiyaṃ.