第一千一百一十三章 天使经

中部130经/天使经(空品[13])

这是我亲身听闻到的:一时,世尊住在舍卫城祇树给孤独园。在那里,世尊对比丘们说:"比丘们。"比丘们回答说:"尊者。"世尊说道:


"比丘们,就像有两座房子,都有门。一个视力良好的人站在中间,能看到人们进出房子,四处走动。同样地,比丘们,我以清净超人的天眼,看见众生死亡和再生,或卑贱或高贵,美丽或丑陋,幸福或不幸,我了解众生随业流转(业解释:是指一个人的行为,身、口、意所产生的能量或力量,每个行为都会产生相应的结果,善行产生善果,恶行产生恶果,影响个人的性格、处境、际遇等,可能延续到来世,影响轮回)——'这些众生具足身善行、语善行、意善行,不诽谤圣者,具正见,受持正见业。他们身坏命终后,生于善趣、天界。或者这些众生具足身善行、语善行、意善行,不诽谤圣者,具正见,受持正见业。他们身坏命终后,生于人间。而这些众生具足身恶行、语恶行、意恶行,诽谤圣者,具邪见,受持邪见业。他们身坏命终后,生于饿鬼界。或者这些众生具足身恶行、语恶行、意恶行,诽谤圣者,具邪见,受持邪见业。他们身坏命终后,生于畜生界。或者这些众生具足身恶行、语恶行、意恶行,诽谤圣者,具邪见,受持邪见业。他们身坏命终后,生于恶趣、堕处、地狱。'"


"比丘们,那时狱卒们抓住那人的双臂,带到阎魔王面前说:'大王,这个人不孝顺父母,不尊敬沙门婆罗门,不尊重族中长者。请大王惩罚他。'那时,阎魔王询问、审问、盘问他关于第一天使:'喂,你没有看到人间出现第一天使吗?'他回答说:'尊者,我没有看到。'


阎魔王说:'喂,你没有看到人间有婴儿或幼童,无知无觉,躺在自己的粪尿中吗?'他回答说:'尊者,我看到了。'

阎魔王说:'喂,你作为一个有理智、成年的人,难道没有想到:"我也有生的本性,无法超越生。我应该以身、口、意行善"吗?'他回答说:'尊者,我做不到,我疏忽了。'

阎魔王说:'喂,由于疏忽,你没有以身、口、意行善。他们确实会像对待疏忽的人那样对待你。但这恶业不是由你的母亲所作,不是由你的父亲所作,不是由你的兄弟所作,不是由你的姐妹所作,不是由你的朋友和同事所作,不是由你的亲戚所作,不是由沙门婆罗门所作,不是由天神所作。这恶业是你自己所作,你必须自己承受果报。'"


"比丘们,阎魔王询问、审问、盘问他关于第一天使后,又询问、审问、盘问他关于第二天使:'喂,你没有看到人间出现第二天使吗?'他回答说:'尊者,我没有看到。'


阎魔王说:'喂,你没有看到人间有男女老者,弯腰驼背,拄着拐杖,颤颤巍巍地行走,衰老、牙齿脱落、头发斑白、皮肤皱纹、身体佝偻吗?'他回答说:'尊者,我看到了。'

阎魔王说:'喂,你作为一个有理智、成年的人,难道没有想到:"我也有老的本性,无法超越老。我应该以身、口、意行善"吗?'他回答说:'尊者,我做不到,我疏忽了。'

阎魔王说:'喂,由于疏忽,你没有以身、口、意行善。他们确实会像对待疏忽的人那样对待你。但这恶业不是由你的母亲所作,不是由你的父亲所作,不是由你的兄弟所作,不是由你的姐妹所作,不是由你的朋友和同事所作,不是由你的亲戚所作,不是由沙门婆罗门所作,不是由天神所作。这恶业是你自己所作,你必须自己承受果报。'"


"比丘们,阎魔王询问、审问、盘问他关于第二天使后,又询问、审问、盘问他关于第三天使:'喂,你没有看到人间出现第三天使吗?'他回答说:'尊者,我没有看到。'


阎魔王说:'喂,你没有看到人间有男女病人,痛苦、重病,躺在自己的粪尿中,需要别人扶起,需要别人照顾吗?'他回答说:'尊者,我看到了。'

阎魔王说:'喂,你作为一个有理智、成年的人,难道没有想到:"我也有病的本性,无法超越病。我应该以身、口、意行善"吗?'他回答说:'尊者,我做不到,我疏忽了。'

阎魔王说:'喂,由于疏忽,你没有以身、口、意行善。他们确实会像对待疏忽的人那样对待你。但这恶业不是由你的母亲所作,不是由你的父亲所作,不是由你的兄弟所作,不是由你的姐妹所作,不是由你的朋友和同事所作,不是由你的亲戚所作,不是由沙门婆罗门所作,不是由天神所作。这恶业是你自己所作,你必须自己承受果报。'"


"比丘们,阎罗王审问并追究了那人关于第三个天使的事,然后继续审问并追究他关于第四个天使的事:'喂,你这个人,你在人间没有看到第四个天使出现吗?'那人回答说:'尊者,我没有看到。'"


"比丘们,阎罗王接着对他说:'喂,你这个人,你在人间没有看到国王抓住犯罪的小偷后,对他们施以各种刑罚吗?比如:用鞭子抽打,用棍棒殴打,用半棍殴打,砍断手脚,割掉耳鼻,剥皮烹煮,用火烧烤,用油浇灌,让狗咬食,活活刺死,用剑砍头等等?'那人回答说:'尊者,我看到了。'"


"比丘们,阎罗王接着对他说:'喂,你这个人,你是一个有智慧的成年人,难道没有想到:那些做坏事的人,现世就受到如此种种的惩罚,来世岂不更惨?我应该身口意行善。'那人回答说:'尊者,我没有想到,我太粗心大意了。'"


"比丘们,阎罗王接着对他说:'喂,你这个人,因为粗心大意,你没有身口意行善。确实,你会受到应得的惩罚,就像那些粗心大意的人一样。这些恶业不是你的父母、兄弟姐妹、朋友、亲戚、沙门婆罗门或者天神所造,而是你自己造的。你必须自己承受这些恶业的果报。'"


"比丘们,阎罗王审问并追究了那人关于第四个天使的事,然后继续审问并追究他关于第五个天使的事:'喂,你这个人,你在人间没有看到第五个天使出现吗?'那人回答说:'尊者,我没有看到。'"


"比丘们,阎罗王接着对他说:'喂,你这个人,你在人间没有看到死去一天、两天或三天的男女尸体,肿胀、发青、腐烂吗?'那人回答说:'尊者,我看到了。'"


"比丘们,阎罗王接着对他说:'喂,你这个人,你是一个有智慧的成年人,难道没有想到:我也会死,逃不过死亡。我应该身口意行善。'那人回答说:'尊者,我没有想到,我太粗心大意了。'"


"比丘们,阎罗王接着对他说:'喂,你这个人,因为粗心大意,你没有身口意行善。确实,你会受到应得的惩罚,就像那些粗心大意的人一样。这些恶业不是你的父母、兄弟姐妹、朋友、亲戚、沙门婆罗门或者天神所造,而是你自己造的。你必须自己承受这些恶业的果报。'"


"比丘们,阎罗王审问并追究了那人关于第五个天使的事后,就保持沉默。然后,比丘们,狱卒对他施以'五缚刑'— 他们把烧红的铁钉钉入他的一只手,再钉入另一只手,再钉入一只脚,再钉入另一只脚,最后钉入胸部中央。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


之后,比丘们,狱卒把他放倒,用斧头剁他...把他倒挂着,用刀剁他...把他套在马车上,在燃烧的大地上来回拖曳...把他推上一座巨大的、燃烧的炭火山,再把他推下来...把他倒挂着,扔进一个滚烫的、沸腾的、燃烧的铜锅里。他在里面被煮得翻滚沸腾,时而上浮,时而下沉,时而横漂。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。然后,比丘们,狱卒把他扔进大地狱。比丘们,关于这个大地狱:


它有四个角落,四个门,

被划分成等份,周围是铁墙,

顶上覆盖着铁板。

地面是铁做的,被火烧得通红,

四面八方延伸百由旬(由旬解释:印度计里程的数目,每由旬有三十里、四十里、五十里、六十里的四种说法,但说四十里为一由旬者居多),

永远如此。"


"比丘们,大地狱的东墙燃起火焰,烧到西墙;西墙燃起火焰,烧到东墙;北墙燃起火焰,烧到南墙;南墙燃起火焰,烧到北墙;下面燃起火焰,烧到上面;上面燃起火焰,烧到下面。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


比丘们,经过很长一段时间后,有时候大地狱的东门会打开。他赶快跑过去。当他快速奔跑时,他的皮肤被烧焦,他的肌肉被烧焦,他的筋腱被烧焦,他的骨头冒烟,他被提起来时情况依然如此。当他终于跑到门口时,门又关上了。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


比丘们,经过很长一段时间后,有时候大地狱的西门会打开...北门会打开...南门会打开。他赶快跑过去。当他快速奔跑时,他的皮肤被烧焦,他的肌肉被烧焦,他的筋腱被烧焦,他的骨头冒烟,他被提起来时情况依然如此。当他终于跑到门口时,门又关上了。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


比丘们,经过很长一段时间后,有时候大地狱的东门会打开。他赶快跑过去。当他快速奔跑时,他的皮肤被烧焦,他的肌肉被烧焦,他的筋腱被烧焦,他的骨头冒烟,他被提起来时情况依然如此。他从那个门跑出去。


比丘们,紧接着大地狱旁边是一个巨大的粪尿地狱。他掉进那里。在那个粪尿地狱里,比丘们,有一些生物,它们的嘴像针一样尖锐。它们刺穿他的皮肤,刺穿皮肤后刺穿他的肌肉,刺穿肌肉后刺穿他的筋腱,刺穿筋腱后刺穿他的骨头,刺穿骨头后吃他的骨髓。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


比丘们,紧接着粪尿地狱旁边是一个巨大的热灰地狱。他掉进那里。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


比丘们,紧接着热灰地狱旁边是一片巨大的木棉树林,树高一由旬,长着十六指长的尖刺,全都燃烧着,火焰熊熊。他们把他推上去又拉下来。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


比丘们,紧接着木棉树林旁边是一片巨大的剑叶林。他走进那里。风吹落的树叶割断他的手,割断他的脚,割断他的手脚,割断他的耳朵,割断他的鼻子,割断他的耳朵和鼻子。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


比丘们,紧接着剑叶林旁边是一条巨大的碱水河。他掉进那里。他顺流漂去,逆流漂去,顺流逆流漂去。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


比丘们,然后狱卒用钩子把他拉上岸,问他:'喂,你这个人,你想要什么?'他回答说:'尊者,我饿了。'于是,比丘们,狱卒用烧红的铁钳打开他的嘴,把一个烧红的、燃烧的、火热的铁球塞进他的嘴里。它烧伤他的嘴唇,烧伤他的口腔,烧伤他的喉咙,烧伤他的胸部,带着他的肠子和肠系膜从下面出来。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。


然后,比丘们,狱卒问他:'喂,你这个人,你想要什么?'他回答说:'尊者,我渴了。'于是,比丘们,狱卒用烧红的铁钳打开他的嘴,把烧红的、燃烧的、火热的熔铜倒进他的嘴里。它烧伤他的嘴唇,烧伤他的口腔,烧伤他的喉咙,烧伤他的胸部,带着他的肠子和肠系膜从下面出来。他在那里感受剧烈、尖锐、难忍的痛苦,但在他的恶业未尽之前,他不会死去。然后,比丘们,狱卒又把他扔回大地狱。


比丘们,从前阎罗王曾经这样想:'那些在世间造作恶业、不善业的人,会受到如此种种的惩罚。啊!但愿我能得到人身。但愿如来、应供、正等正觉出现在世间(如来解释:为佛十号之一。即佛之尊称。盖梵语可分解为如去、如来二种,若作前者解,为乘真如之道,而往于佛果涅槃之义,故称为如去;若作后者解,则为由真理而来,如实而来,而成正觉之义,故称如来。佛陀即乘真理而来,由真如而现身,故尊称佛陀为如来。智知诸法如,从如中来,故名如来。也可以用因缘角度来解释,因缘聚合而来称为如来,因缘消散则去称为如去;应供解释:断尽一切烦恼,智德圆满,应受人天供养、尊敬者;正等正觉解释:觉即知也。觉知遍于一切,是遍也。觉知契于理,是正也。谓遍正觉知一切法也。又诸佛之觉知平等,故曰等,离邪妄故曰等)。但愿我能亲近那位世尊(世尊解释:为世间所尊重者之意,亦指世界中之最尊者)。但愿那位世尊为我说法。但愿我能理解那位世尊所说的法。'比丘们,我说这话不是从其他沙门或婆罗门那里听来的,而是我自己所知、所见、所悟的,我只说这些。"


世尊说了这些。善逝说完后(善逝解释:又作善去、善解、善说无患、好说、好去。意即进入种种甚深三摩提与无量妙智慧中),导师又说:


"那些被天使警告却依然放逸的人,

他们长久悲伤,转生到低贱的境界。


但那些被天使警告的善人,

他们从不放逸于圣法。


他们看到执著会带来恐惧,会导致生死,

于是不执著而解脱,灭尽生死。


他们获得安稳和快乐,今生就已寂静,

超越一切仇恨和恐惧,越过一切苦难。"


《天使经》结束,第十部分。


《空品》结束,第三品。


这是其摘要:

两种空性,未曾有法,婆拘罗,

阿支罗迦叶与浮弥,阿那律陀的烦恼,

愚人和智者,以及天使,共十经。


巴利语原版经文


MN.130/(10) Devadūtasuttaṃ

   261. Evaṃ me sutaṃ– ekaṃ samayaṃ bhagavā sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi– “bhikkhavo”ti. “Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṃ. Bhagavā etadavoca–

   “Seyyathāpi, bhikkhave, dve agārā sadvārā, tattha cakkhumā puriso majjhe ṭhito passeyya manusse gehaṃ pavisantepi nikkhamantepi anucaṅkamantepi anuvicarantepi; evameva kho ahaṃ, bhikkhave, dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passāmi cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe, sugate duggate yathākammūpage satte pajānāmi– ‘ime vata bhonto sattā kāyasucaritena samannāgatā vacīsucaritena samannāgatā manosucaritena samannāgatā ariyānaṃ anupavādakā sammādiṭṭhikā sammādiṭṭhikammasamādānā; te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapannā. Ime vā pana bhonto sattā kāyasucaritena samannāgatā vacīsucaritena samannāgatā manosucaritena samannāgatā ariyānaṃ anupavādakā sammādiṭṭhikā sammādiṭṭhikammasamādānā; te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā manussesu upapannā. Ime vata bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyānaṃ upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā pettivisayaṃ upapannā. Ime vā pana bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyānaṃ upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā; te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā tiracchānayoniṃ upapannā. Ime vā pana bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyānaṃ upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā; te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapannā’”ti.

   262. “Tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā nānābāhāsu gahetvā yamassa rañño dassenti– ‘ayaṃ, deva, puriso amatteyyo apetteyyo asāmañño abrāhmañño, na kule jeṭṭhāpacāyī. Imassa devo daṇḍaṃ paṇetū’ti. Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā paṭhamaṃ devadūtaṃ samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu paṭhamaṃ devadūtaṃ pātubhūtan’ti? So evamāha– ‘nāddasaṃ, bhante’ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu daharaṃ kumāraṃ mandaṃ uttānaseyyakaṃ sake muttakarīse palipannaṃ semānan’ti? So evamāha– ‘addasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi– ahampi khomhi jātidhammo, jātiṃ anatīto. Handāhaṃ kalyāṇaṃ karomi kāyena vācāya manasā’ti? So evamāha– ‘nāsakkhissaṃ, bhante, pamādassaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tvaṃ, ambho purisa, tathā karissanti yathā taṃ pamattaṃ. Taṃ kho pana te etaṃ pāpakammaṃ neva mātarā kataṃ na pitarā kataṃ na bhātarā kataṃ na bhaginiyā kataṃ na mittāmaccehi kataṃ na ñātisālohitehi kataṃ na samaṇabrāhmaṇehi kataṃ na devatāhi kataṃ, tayāvetaṃ pāpakammaṃ kataṃ, tvaññevetassa vipākaṃ paṭisaṃvedissasī’”ti.

   263. “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā paṭhamaṃ devadūtaṃ samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā dutiyaṃ devadūtaṃ samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu dutiyaṃ devadūtaṃ pātubhūtan’ti? So evamāha– ‘nāddasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu itthiṃ vā purisaṃ vā jiṇṇaṃ gopānasivaṅkaṃ bhoggaṃ daṇḍaparāyanaṃ pavedhamānaṃ gacchantaṃ āturaṃ gatayobbanaṃ khaṇḍadantaṃ palitakesaṃ vilūnaṃ khalitasiraṃ valinaṃ tilakāhatagattan’ti? So evamāha– ‘addasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi– ahampi khomhi jarādhammo, jaraṃ anatīto. Handāhaṃ kalyāṇaṃ karomi kāyena vācāya manasā’ti? So evamāha– ‘nāsakkhissaṃ, bhante, pamādassaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tvaṃ, ambho purisa, tathā karissanti yathā taṃ pamattaṃ. Taṃ kho pana te etaṃ pāpakammaṃ neva mātarā kataṃ na pitarā kataṃ na bhātarā kataṃ na bhaginiyā kataṃ na mittāmaccehi kataṃ na ñātisālohitehi kataṃ na samaṇabrāhmaṇehi kataṃ na devatāhi kataṃ, tayāvetaṃ pāpakammaṃ kataṃ, tvaññevetassa vipākaṃ paṭisaṃvedissasī’”ti.

   264. “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā dutiyaṃ devadūtaṃ samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā tatiyaṃ devadūtaṃ samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu tatiyaṃ devadūtaṃ pātubhūtan’ti? So evamāha– ‘nāddasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu itthiṃ vā purisaṃ vā ābādhikaṃ dukkhitaṃ bāḷhagilānaṃ sake muttakarīse palipannaṃ semānaṃ aññehi vuṭṭhāpiyamānaṃ aññehi saṃvesiyamānan’ti? So evamāha– ‘addasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi– ahampi khomhi byādhidhammo byādhiṃ anatīto. Handāhaṃ kalyāṇaṃ karomi kāyena vācāya manasā’ti? So evamāha– ‘nāsakkhissaṃ, bhante, pamādassaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tvaṃ, ambho purisa, tathā karissanti yathā taṃ pamattaṃ. Taṃ kho pana te etaṃ pāpakammaṃ neva mātarā kataṃ na pitarā kataṃ na bhātarā kataṃ na bhaginiyā kataṃ na mittāmaccehi kataṃ na ñātisālohitehi kataṃ na samaṇabrāhmaṇehi kataṃ na devatāhi kataṃ, tayāvetaṃ pāpakammaṃ kataṃ, tvaññevetassa vipākaṃ paṭisaṃvedissasī’”ti.

   265. “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā tatiyaṃ devadūtaṃ samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā catutthaṃ devadūtaṃ samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu catutthaṃ devadūtaṃ pātubhūtan’ti? So evamāha– ‘nāddasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu rājāno coraṃ āgucāriṃ gahetvā vividhā kammakāraṇā kārente– kasāhipi tāḷente vettehipi tāḷente addhadaṇḍakehipi tāḷente hatthampi chindante pādampi chindante hatthapādampi chindante kaṇṇampi chindante nāsampi chindante kaṇṇanāsampi chindante bilaṅgathālikampi karonte saṅkhamuṇḍikampi karonte rāhumukhampi karonte jotimālikampi karonte hatthapajjotikampi karonte erakavattikampi karonte cīrakavāsikampi karonte eṇeyyakampi karonte baḷisamaṃsikampi karonte kahāpaṇikampi karonte khārāpatacchikampi karonte palighaparivattikampi karonte palālapīṭhakampi karonte tattenapi telena osiñcante sunakhehipi khādāpente jīvantampi sūle uttāsente asināpi sīsaṃ chindante’ti? So evamāha– ‘addasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi– ye kira, bho, pāpakāni kammāni karonti te diṭṭheva dhamme evarūpā vividhā kammakāraṇā karīyanti, kimaṅgaṃ pana parattha Handāhaṃ kalyāṇaṃ karomi kāyena vācāya manasā’ti? So evamāha – ‘nāsakkhissaṃ, bhante, pamādassaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tvaṃ, ambho purisa, tathā karissanti yathā taṃ pamattaṃ. Taṃ kho pana te etaṃ pāpakammaṃ neva mātarā kataṃ na pitarā kataṃ na bhātarā kataṃ na bhaginiyā kataṃ na mittāmaccehi kataṃ na ñātisālohitehi kataṃ na samaṇabrāhmaṇehi kataṃ na devatāhi kataṃ, tayāvetaṃ pāpakammaṃ kataṃ, tvaññevetassa vipākaṃ paṭisaṃvedissasī’”ti.

   266. “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā catutthaṃ devadūtaṃ samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā pañcamaṃ devadūtaṃ samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu pañcamaṃ devadūtaṃ pātubhūtan’ti? So evamāha– ‘nāddasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, na tvaṃ addasa manussesu itthiṃ vā purisaṃ vā ekāhamataṃ vā dvīhamataṃ vā tīhamataṃ vā uddhumātakaṃ vinīlakaṃ vipubbakajātan’ti? So evamāha– ‘addasaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi– ahampi khomhi maraṇadhammo, maraṇaṃ anatīto. Handāhaṃ kalyāṇaṃ karomi kāyena vācāya manasā’ti? So evamāha– ‘nāsakkhissaṃ, bhante, pamādassaṃ, bhante’”ti.

   “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā evamāha– ‘ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tvaṃ, ambho purisa, tathā karissanti yathā taṃ pamattaṃ. Taṃ kho pana te etaṃ pāpakammaṃ neva mātarā kataṃ na pitarā kataṃ na bhātarā kataṃ na bhaginiyā kataṃ na mittāmaccehi kataṃ na ñātisālohitehi kataṃ na samaṇabrāhmaṇehi kataṃ na devatāhi kataṃ, tayāvetaṃ pāpakammaṃ kataṃ, tvaññevetassa vipākaṃ paṭisaṃvedissasī’”ti.

   267. “Tamenaṃ, bhikkhave, yamo rājā pañcamaṃ devadūtaṃ samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā tuṇhī hoti. Tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā pañcavidhabandhanaṃ nāma kammakāraṇaṃ karonti– tattaṃ ayokhilaṃ hatthe gamenti, tattaṃ ayokhilaṃ dutiye hatthe gamenti, tattaṃ ayokhilaṃ pāde gamenti, tattaṃ ayokhilaṃ dutiye pāde gamenti, tattaṃ ayokhilaṃ majjhe-urasmiṃ gamenti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṃ karoti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti. Tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā saṃvesetvā kuṭhārīhi tacchanti …pe… tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā uddhaṃpādaṃ adhosiraṃ gahetvā vāsīhi tacchanti …pe… tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā rathe yojetvā ādittāya pathaviyā sampajjalitāya sajotibhūtāya sārentipi, paccāsārentipi …pe… tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā mahantaṃ aṅgārapabbataṃ ādittaṃ sampajjalitaṃ sajotibhūtaṃ āropentipi oropentipi …pe… tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā uddhaṃpādaṃ adhosiraṃ gahetvā tattāya lohakumbhiyā pakkhipanti ādittāya sampajjalitāya sajotibhūtāya. So tattha pheṇuddehakaṃ paccati. So tattha pheṇuddehakaṃ paccamāno sakimpi uddhaṃ gacchati, sakimpi adho gacchati, sakimpi tiriyaṃ gacchati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti. Tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā mahāniraye pakkhipanti. So kho pana, bhikkhave, mahānirayo–

   “Catukkaṇṇo catudvāro, vibhatto bhāgaso mito;

   Ayopākārapariyanto, ayasā paṭikujjito.

   “Tassa ayomayā bhūmi, jalitā tejasāyutā;

   Samantā yojanasataṃ, pharitvā tiṭṭhati sabbadā”

   268. “Tassa kho pana, bhikkhave, mahānirayassa puratthimāya bhittiyā acci uṭṭhahitvā pacchimāya bhittiyā paṭihaññati, pacchimāya bhittiyā acci uṭṭhahitvā puratthimāya bhittiyā paṭihaññati, uttarāya bhittiyā acci uṭṭhahitvā dakkhiṇāya bhittiyā paṭihaññati, dakkhiṇāya bhittiyā acci uṭṭhahitvā uttarāya bhittiyā paṭihaññati, heṭṭhā acci uṭṭhahitvā upari paṭihaññati, uparito acci uṭṭhahitvā heṭṭhā paṭihaññati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   “Hoti kho so, bhikkhave, samayo yaṃ kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena tassa mahānirayassa puratthimaṃ dvāraṃ apāpurīyati. So tattha sīghena javena dhāvati. Tassa sīghena javena dhāvato chavimpi ḍayhati, cammampi ḍayhati, maṃsampi ḍayhati, nhārumpi ḍayhati, aṭṭhīnipi sampadhūpāyanti, ubbhataṃ tādisameva hoti. Yato ca kho so, bhikkhave, bahusampatto hoti, atha taṃ dvāraṃ pidhīyati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   “Hoti kho so, bhikkhave, samayo yaṃ kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena tassa mahānirayassa pacchimaṃ dvāraṃ apāpurīyati …pe… uttaraṃ dvāraṃ apāpurīyati …pe… dakkhiṇaṃ dvāraṃ apāpurīyati So tattha sīghena javena dhāvati. Tassa sīghena javena dhāvato chavimpi ḍayhati, cammampi ḍayhati, maṃsampi ḍayhati, nhārumpi ḍayhati, aṭṭhīnipi sampadhūpāyanti, ubbhataṃ tādisameva hoti. Yato ca kho so, bhikkhave, bahusampatto hoti, atha taṃ dvāraṃ pidhīyati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   “Hoti kho so, bhikkhave, samayo yaṃ kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena tassa mahānirayassa puratthimaṃ dvāraṃ apāpurīyati. So tattha sīghena javena dhāvati. Tassa sīghena javena dhāvato chavimpi ḍayhati, cammampi ḍayhati, maṃsampi ḍayhati, nhārumpi ḍayhati, aṭṭhīnipi sampadhūpāyanti, ubbhataṃ tādisameva hoti. So tena dvārena nikkhamati.

   269. “Tassa kho pana, bhikkhave, mahānirayassa samanantarā sahitameva mahanto gūthanirayo. So tattha patati. Tasmiṃ kho pana, bhikkhave, gūthaniraye sūcimukhā pāṇā chaviṃ chindanti, chaviṃ chetvā cammaṃ chindanti, cammaṃ chetvā maṃsaṃ chindanti, maṃsaṃ chetvā nhāruṃ chindanti, nhāruṃ chetvā aṭṭhiṃ chindanti, aṭṭhiṃ chetvā aṭṭhimiñjaṃ khādanti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   “Tassa kho pana, bhikkhave, gūthanirayassa samanantarā sahitameva mahanto kukkulanirayo. So tattha patati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   “Tassa kho pana, bhikkhave, kukkulanirayassa samanantarā sahitameva mahantaṃ simbalivanaṃ uddhaṃ yojanamuggataṃ soḷasaṅgulakaṇṭakaṃ ādittaṃ sampajjalitaṃ sajotibhūtaṃ. Tattha āropentipi oropentipi. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   “Tassa kho pana, bhikkhave, simbalivanassa samanantarā sahitameva mahantaṃ asipattavanaṃ. So tattha pavisati. Tassa vāteritāni pattāni patitāni hatthampi chindanti, pādampi chindanti, hatthapādampi chindanti, kaṇṇampi chindanti, nāsampi chindanti, kaṇṇanāsampi chindanti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   “Tassa kho pana, bhikkhave, asipattavanassa samanantarā sahitameva mahatī khārodakā nadī. So tattha patati. So tattha anusotampi vuyhati paṭisotampi vuyhati, anusotapaṭisotampi vuyhati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   270. “Tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā balisena uddharitvā thale patiṭṭhāpetvā evamāhaṃsu– ‘ambho purisa, kiṃ icchasī’ti? So evamāha– ‘jighacchitosmi, bhante’ti. Tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā tattena ayosaṅkunā mukhaṃ vivaritvā ādittena sampajjalitena sajotibhūtena tattaṃ lohaguḷaṃ mukhe pakkhipanti ādittaṃ sampajjalitaṃ sajotibhūtaṃ. So tassa oṭṭhampi dahati, mukhampi dahati, kaṇṭhampi dahati, urampi dahati, antampi antaguṇampi ādāya adhobhāgā nikkhamati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti.

   “Tamenaṃ bhikkhave, nirayapālā evamāhaṃsu– ‘ambho purisa, kiṃ icchasī’ti? So evamāha– ‘pipāsitosmi, bhante’ti. Tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā tattena ayosaṅkunā mukhaṃ vivaritvā ādittena sampajjalitena sajotibhūtena tattaṃ tambalohaṃ mukhe āsiñcanti ādittaṃ sampajjalitaṃ sajotibhūtaṃ. Taṃ tassa oṭṭhampi dahati, mukhampi dahati, kaṇṭhampi dahati, urampi dahati, antampi antaguṇampi ādāya adhobhāgā nikkhamati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti, na ca tāva kālaṅkaroti, yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti. Tamenaṃ, bhikkhave, nirayapālā puna mahāniraye pakkhipanti.

   “Bhūtapubbaṃ, bhikkhave, yamassa rañño etadahosi– ‘ye kira bho, loke pāpakāni akusalāni kammāni karonti te evarūpā vividhā kammakāraṇā karīyanti. Aho vatāhaṃ manussattaṃ labheyyaṃ. Tathāgato ca loke uppajjeyya arahaṃ sammāsambuddho. Tañcāhaṃ bhagavantaṃ payirupāseyyaṃ. So ca me bhagavā dhammaṃ deseyya. Tassa cāhaṃ bhagavato dhammaṃ ājāneyyan’ti. Taṃ kho panāhaṃ, bhikkhave, nāññassa samaṇassa vā brāhmaṇassa vā sutvā vadāmi, api ca yadeva sāmaṃ ñātaṃ sāmaṃ diṭṭhaṃ sāmaṃ viditaṃ tadevāhaṃ vadāmī”ti.

   271. Idamavoca bhagavā. Idaṃ vatvāna sugato athāparaṃ etadavoca satthā–

   “Coditā devadūtehi, ye pamajjanti māṇavā;

   Te dīgharattaṃ socanti, hīnakāyūpagā narā.

   “Ye ca kho devadūtehi, santo sappurisā idha;

   Coditā nappamajjanti, ariyadhamme kudācanaṃ.

   “Upādāne bhayaṃ disvā, jātimaraṇasambhave;

   Anupādā vimuccanti, jātimaraṇasaṅkhaye.

   “Te khemappattā sukhino, diṭṭhadhammābhinibbutā;

   Sabbaverabhayātītā, sabbadukkhaṃ upaccagun”ti.

   Devadūtasuttaṃ niṭṭhitaṃ dasamaṃ.

   Suññatavaggo niṭṭhito tatiyo.

   Tassuddānaṃ

   Dvidhāva suññatā hoti, abbhutadhammabākulaṃ;

   Aciravatabhūmijanāmo, anuruddhupakkilesaṃ.

   Bālapaṇḍito devadūtañca te dasāti.


返回列表

上一篇:第一千一百一十二章 愚人智者经

没有最新的文章了...

“第一千一百一十三章 天使经” 的相关文章

第四章 谁才是让别人喜欢和拥护的人?

相应部3相应4经/可爱经(憍萨罗相应/有偈篇/祇夜)有个时候,骄萨罗国的波斯匿王来到佛陀的住所,顶礼佛陀后,波斯匿王在一旁坐好,他对佛陀说:“世尊,我独自静坐的时候,心里面生起了这样的念想:「什么样的人是让大家喜欢和拥护的人?什么样的人是让大家不喜欢、厌恶的人?」世尊,我自己是这样来回答这个问题的:...

第十三章 要知道控制自己的食量

相应部3相应13经/一桶煮好的经(憍萨罗相应/有偈篇/祇夜)有个时候,骄萨罗国的波斯匿王每天都要吃很多饭菜,他长的肥硕无比,稍微做点运动就会汗如雨下,有一天,波斯匿王吃完饭后,就来到佛陀的住所,顶礼佛陀后,他在一旁坐下。那时,佛陀看见肥头胖耳的波斯匿王汗流浃背、气喘吁吁的用毛巾不住的擦着头上和身上的...

第十六章 不可轻视女子

相应部3相应16经/茉莉经(憍萨罗相应/有偈篇/祇夜)有个时候,骄萨罗国的波斯匿王来到佛陀的住所,顶礼佛陀后,他在一旁坐下。波斯匿王正在听佛陀说法,这个时候,有一个侍从前来拜见波斯匿王,他靠近波斯匿王的耳朵说:“陛下!祝贺您,茉莉王后,刚刚生了一位漂亮的公主。”这个侍从刚一说完话,波斯匿王立刻就闷闷...

第三十二章 清净是循序渐进修行出来的

相应部7相应7经/概要经(婆罗门相应/有偈篇/祇夜)有个时候,清净婆罗门来到佛陀的住所,顶礼佛陀后,他在一旁坐好。清净婆罗门对佛陀说:“世尊,世间所有的婆罗门修行人都不清净,即便他们受持戒律,修习各种苦行。这个世间只有智慧和身口意修行都圆满的人才是最清净的人,也就是说只有那些受持戒律,由此让内心清净...

第三十三章 佛陀说法随顺因缘,不为利养

相应部7相应8经/拜火经(婆罗门相应/有偈篇/祇夜)有个时候,佛陀住在王舍城栗鼠饲养处的竹林中,那个时候,有个拜火教的婆罗门正在为火供做准备,他煮好奶酪乳粥,放置好各种祭火的供品,准备举行拜火祭祀的仪式。这时,佛陀在中午前穿好法衣,拿着饭钵,进入舍卫城不分贫富贵贱挨家挨户的化缘饭食。当佛陀化缘来到拜...

第四十一章 消除争斗和愤怒的烦恼和痛苦

相应部7相应16经/反对者经(婆罗门相应/有偈篇/祇夜)有个时候,舍卫城里有个喜欢与人争辩的婆罗门,他心里想:「我现在去见出家人乔达摩(佛陀),他说什么,我都反对他;他说什么,我都说他胡说八道、信口开河,不与他讲道理,他一定会气急败坏、暴跳如雷的,这样我就赢了。」那个时候,佛陀正在户外来回的走动,这...