中部90经/卡纳卡塔拉经(王品9)

这是我亲身听闻到的。一时，世尊住在乌鲁维拉的卡纳卡塔拉鹿野苑。那时，拘萨罗国王波斯匿因某些事务来到乌鲁维拉。波斯匿王召来一个人说："来吧，好人，你去世尊那里。到了之后，以我的名义向世尊顶礼问候，询问世尊是否少病少恼，轻安强健，安乐而住。就这样说：'尊者，拘萨罗国王波斯匿向世尊顶礼问候，询问世尊是否少病少恼，轻安强健，安乐而住。'还要这样说：'尊者，拘萨罗国王波斯匿今天用过午餐后，将来拜见世尊。'"那人回答说："遵命，陛下。"他便去见世尊，行礼后坐在一旁，转达了国王的话。

苏摩公主和萨库拉公主听说："据说拘萨罗国王波斯匿今天用过午餐后，将去拜见世尊。"于是她们来到正用餐的波斯匿王面前说："大王，请也以我们的名义向世尊顶礼问候，询问世尊是否少病少恼，轻安强健，安乐而住。就这样说：'尊者，苏摩公主和萨库拉公主向世尊顶礼问候，询问世尊是否少病少恼，轻安强健，安乐而住。'"

用过午餐后，波斯匿王来到世尊处。行礼后坐在一旁，他对世尊说："尊者，苏摩公主和萨库拉公主向世尊顶礼问候，询问世尊是否少病少恼，轻安强健，安乐而住。"

世尊说："大王，苏摩公主和萨库拉公主找不到其他使者吗？"

波斯匿王说："尊者，苏摩公主和萨库拉公主听说：'据说拘萨罗国王波斯匿今天用过午餐后，将去拜见世尊。'于是她们来到我用餐处说：'大王，请也以我们的名义向世尊顶礼问候，询问世尊是否少病少恼，轻安强健，安乐而住。就这样说：尊者，苏摩公主和萨库拉公主向世尊顶礼问候，询问世尊是否少病少恼，轻安强健，安乐而住。'"

世尊说："愿苏摩公主和萨库拉公主幸福安乐。"

波斯匿王又对世尊说："尊者，我听说沙门乔达摩这样说：'没有任何沙门或婆罗门能自称完全知、完全见、无余智见，这是不可能的（沙门解释：出家修行人；婆罗门解释：意译净行、梵行、梵志、承习。印度四姓中，最上位之僧侣、学者阶级。为古印度一切知识之垄断者，自认为印度社会之最胜种姓；梵行解释：清净的修行，一般指修行八正道）。'那些这样说的人：'沙门乔达摩这样说：没有任何沙门或婆罗门能自称完全知、完全见、无余智见，这是不可能的。'他们是否如实说世尊之语，没有以不实诽谤世尊，是否如法解说，是否有同法随说者会受到指责？"

世尊说："大王，那些这样说的人：'沙门乔达摩这样说：没有任何沙门或婆罗门能自称完全知、完全见、无余智见，这是不可能的。'他们没有如实说我的话，而是以虚妄不实诽谤我。"

于是波斯匿王对将军毗杜罗婆说："将军，是谁在王宫里提起这个话题的？"

"大王，是婆罗门桑阇耶·阿卡沙苟塔。"

波斯匿王对一个人说："来吧，好人，你以我的名义去告诉婆罗门桑阇耶·阿卡沙苟塔：'拘萨罗国王波斯匿召唤你。'"

那人回答："遵命，陛下。"就去见婆罗门桑阇耶·阿卡沙苟塔，对他说："拘萨罗国王波斯匿召唤你。"

波斯匿王又对世尊说："尊者，世尊可能是针对别的什么而说的，但人们却以别的方式理解了。尊者，世尊是如何记得自己所说的话的？"

世尊说："大王，我是这样记得自己所说的话：'没有任何沙门或婆罗门能在一时知一切、见一切，这是不可能的。'"

波斯匿王说："尊者，世尊说得有理、合理。'没有任何沙门或婆罗门能在一时知一切、见一切，这是不可能的。'尊者，有四个种姓：刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗（刹帝利解释：意译地主、王种。略作刹利。乃印度四姓阶级中之第二阶级，地位仅次于婆罗门，乃王族、贵族、士族所属之阶级，系从事军事、政治者。释尊即出身此阶级；婆罗门解释：意译净行、梵行、梵志、承习。印度四姓中，最上位之僧侣、学者阶级。为古印度一切知识之垄断者，自认为印度社会之最胜种姓；吠舍解释：印度四姓之一，即商人的族姓；首陀罗解释：略称首陀。为印度四姓中地位最低之奴隶阶级。从事担死人、除粪、养鸡猪、捕猎、屠杀、沽酒、兵伍等卑贱职务。乃雅利安人所征服之土著，随着婆罗门文化之隆盛而备受压迫，亦无任何宗教特权，并受传统婆罗门教轻蔑为无来生之贱民，故称为一生族。释尊对此主张四姓平等，并允许首陀罗阶级出家）。这四个种姓之间有什么区别、差异吗？"

世尊说："大王，有四个种姓：刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗。大王，在这四个种姓中，有两个种姓被认为是最高的 - 刹帝利和婆罗门，就是说在问候、起立、合掌和恭敬方面。"

波斯匿王说："尊者，我不是问现世的事，我是问来世的事。尊者，有四个种姓：刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗。这四个种姓之间在来世有什么区别、差异吗？"

世尊说："大王，有五种精进支。哪五种？在这里，大王，比丘有信心，相信如来的觉悟：'世尊是阿罗汉、正等正觉、明行足、善逝、世间解、无上士、调御丈夫、天人师、佛、世尊（阿罗汉解释：阿罗汉是佛教中的最高修行境界,也是四种圣者(四果)中的最后一个阶段，阿罗汉是指已经完全断除所有烦恼,达到最终解脱的修行者。"阿罗汉"可译为"应供"、"无学"或"杀贼",意味着值得供养、不再需要学习、已杀死内心的烦恼；应供解释：断尽一切烦恼，智德圆满，应受人天供养、尊敬者；正等正觉解释：觉即知也。觉知遍于一切，是遍也。觉知契于理，是正也。谓遍正觉知一切法也。又诸佛之觉知平等，故曰等，离邪妄故曰等。明行足解释：明者，无上正等正觉也，行足者，脚足之义，指戒定慧言。佛依戒定慧之脚足而得无上正等正觉，故名明行足。善逝解释：又作善去、善解、善说无患、好说、好去。意即进入种种甚深三摩提与无量妙智慧中。世间解解释：即佛能了知众生、非众生二种世间之一切，既了知世间之因、世间之灭，亦了知出世间之道。无上士解释：又作无上、无上丈夫。如来之智德，于人中最胜，无有过之者，故称无上士。调御丈夫解释：可化导一切丈夫之调御师。佛以大慈、大悲、大智故，有时软美语，有时苦切语，有时杂语，以此调御令不失道。天人师解释：又作天人教师。谓佛陀为诸天与人类之教师，示导一切应作不应作、是善是不善，若能依教而行，不舍道法，能得解脱烦恼之报，故称天人师。又以佛陀度天、人者众，度余道者寡，故称为天人师。佛解释：即觉者，觉者解释：又作觉、知者。即已舍去迷妄分别，自彻真源，开显真理，具有大慈悲、大智慧、自觉、觉他、觉行圆满之圣者。世尊解释：为世间所尊重者之意，亦指世界中之最尊者）。'他少病少恼，具有良好的消化能力，不太冷不太热，适合精进。他诚实不欺，在导师或有智慧的同修面前如实显示自己。他精进努力断除不善法，成就善法，坚强果断，不舍善法。他有智慧，具备能观察诸法生灭的智慧，这种圣者的智慧能彻底灭苦。大王，这就是五种精进支。大王，有四个种姓：刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗。如果他们具备这五种精进支，那将长期有益、带来快乐。"

波斯匿王说："尊者，有四个种姓：刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗。如果他们具备这五种精进支，他们之间会有什么区别、差异吗？"

世尊说："大王，在这里我说他们之间的差异在于精进的程度。大王，就像有两头驯象、驯马或驯牛，它们训练良好、驯服良好，还有两头驯象、驯马或驯牛未经训练、未经驯服。大王，你怎么看？那两头训练良好、驯服良好的，它们是否会因为驯服而去驯服，因为驯服而达到驯服的境界？"

波斯匿王说："是的，尊者。"

世尊说："那两头未经训练、未经驯服的，它们是否会因为不驯服而去驯服，因为不驯服而达到驯服的境界，就像那两头训练良好、驯服良好的一样？"

波斯匿王说："不会的，尊者。"

世尊说："同样的，大王，一个有信心、少病、诚实、精进、有智慧的人能够达到的，一个无信、多病、欺诈、懒惰、愚钝的人是不可能达到的。"

波斯匿王说："尊者，世尊说得有理、合理。尊者，有四个种姓：刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗。如果他们具备这五种精进支，如果他们正确精进，他们之间会有什么区别、差异吗？"

世尊说："大王，在这里我不说他们之间有任何差异，就是说在解脱与解脱之间。大王，就像一个人拿干的沙罗木生火，产生热量；另一个人拿干的娑罗木生火，产生热量；再一个人拿干的芒果木生火，产生热量；又一个人拿干的无花果木生火，产生热量。大王，你怎么看？这些从不同木头生出的火，它们的火焰、颜色、光亮有什么差别吗？"

波斯匿王说："没有，尊者。"

世尊说："同样的，大王，那种由精进摩擦、由修行产生的热量，我不说在解脱与解脱之间有任何差异。"

波斯匿王说："尊者，世尊说得有理、合理。尊者，有天神吗？"

世尊说："大王，你为什么这样问：'尊者，有天神吗？'"

波斯匿王说："尊者，那些天神是否会来到人间，或者不会来到人间？"

世尊说："大王，那些有烦恼的天神会来到人间，那些无烦恼的天神不会来到人间。"

听到这里，将军毗杜罗婆对世尊说："尊者，那些有烦恼的天神来到人间，那些无烦恼的天神不来人间，难道那些有烦恼的天神不会把那些无烦恼的天神从他们的位置上赶走或驱逐出去吗？"

这时，尊者阿难心想："这个将军毗杜罗婆是拘萨罗国王波斯匿的儿子，我是世尊的儿子。现在是儿子与儿子交谈的时候了。"于是尊者阿难对将军毗杜罗婆说："那么，将军，我反过来问你，你觉得合适就回答。将军，你怎么看？在拘萨罗国王波斯匿的领土范围内，他行使主权统治的地方，国王波斯匿能否把一个沙门、婆罗门，不论有功德还是无功德，有梵行还是无梵行，从那里驱逐出去？"

毗杜罗婆说："先生，在拘萨罗国王波斯匿的领土范围内，他行使主权统治的地方，国王波斯匿能够把一个沙门、婆罗门，不论有功德还是无功德，有梵行还是无梵行，从那里驱逐出去。"

阿难说："将军，你怎么看？在拘萨罗国王波斯匿的领土范围外，他不行使主权统治的地方，国王波斯匿能否把一个沙门、婆罗门，不论有功德还是无功德，有梵行还是无梵行，从那里驱逐出去？"

毗杜罗婆说："先生，在拘萨罗国王波斯匿的领土范围外，他不行使主权统治的地方，国王波斯匿不能把一个沙门、婆罗门，不论有功德还是无功德，有梵行还是无梵行，从那里驱逐出去。"

阿难说："将军，你听说过三十三天吗（三十三天解释：六欲天之一。又作忉利天。于佛教之宇宙观中，此天位居欲界第二天之须弥山顶上，四面各为八万由旬，山顶之四隅各有一峰，高五百由旬，由金刚手药叉神守护此天。中央之宫殿（善见城）为帝释天所住，城外周围有四苑，是诸天众游乐之处。城之东北有圆生树，花开妙香薰远，城之西南有善法堂，诸天众群聚于此，评论法理。四方各有八城，加中央一城，合为三十三天城。据正法念经卷二十五载，佛母摩耶夫人命终后登入此天，佛乃至忉利天为母说法三个月。三十三天及焰摩天之信仰，早于印度吠陀时代即已盛行）？"

毗杜罗婆说："是的，先生。我听说过三十三天。拘萨罗国王波斯匿也听说过三十三天。"

阿难说："将军，你怎么看？国王波斯匿能把三十三天的天神从那里驱逐出去吗？"

毗杜罗婆说："先生，国王波斯匿连见到三十三天的天神都做不到，更别说把他们从那里驱逐出去了。"

阿难说："同样的，将军，那些有烦恼的天神来到人间，那些无烦恼的天神不来人间，连见到那些无烦恼的天神都做不到，更别说把他们从那里驱逐出去了。"

这时，波斯匿王对世尊说："尊者，这位比丘叫什么名字？"

世尊说："大王，他叫阿难。"

波斯匿王说："啊，阿难！确实是阿难(意为欢喜)！尊者阿难说得有理、合理！尊者，有梵天吗（梵天解释：位于色界初禅天之第三天。又称梵天王、梵天、梵王、大梵、梵童子、世主天、娑婆世界主。音译作摩诃梵、梵摩三钵。大梵天以自主独存，谓己为众生之父，乃自然而有，无人能造之，后世一切众生皆其化生；并谓已尽知诸典义理，统领大千世界，以最富贵尊豪自居。大梵天为梵书时代以来之神格，尔后婆罗门即以大梵天为最尊崇之主神）？"

世尊说："大王，你为什么这样问：'尊者，有梵天吗？'"

波斯匿王说："尊者，那位梵天是否会来到人间，或者不会来到人间？"

世尊说："大王，那个有烦恼的梵天会来到人间，那个无烦恼的梵天不会来

世尊说："大王，那个有烦恼的梵天会来到人间，那个无烦恼的梵天不会来到人间。"

这时，一个人对波斯匿王说："大王，婆罗门桑阇耶·阿卡沙苟塔来了。"

波斯匿王对婆罗门桑阇耶·阿卡沙苟塔说："婆罗门，是谁在王宫里提起这个话题的？"

桑阇耶回答："大王，是将军毗杜罗婆。"

将军毗杜罗婆说："大王，是婆罗门桑阇耶·阿卡沙苟塔。"

这时，另一个人对波斯匿王说："大王，车已备好。"

波斯匿王对世尊说："尊者，我们问了世尊关于一切知的问题，世尊解答了；这使我们满意、欢喜，我们对此感到高兴。我们问了世尊关于四姓清净的问题，世尊解答了；这使我们满意、欢喜，我们对此感到高兴。我们问了世尊关于诸天的问题，世尊解答了；这使我们满意、欢喜，我们对此感到高兴。我们问了世尊关于大梵天的问题，世尊解答了；这使我们满意、欢喜，我们对此感到高兴。事实上，我们问世尊的每一个问题，世尊都解答了；这使我们满意、欢喜，我们对此感到高兴。但是现在，尊者，我们该走了，我们有许多事务和责任要处理。"

世尊说："大王，你认为时候到了就请便吧。"

于是，波斯匿王对世尊的话表示赞同和欢喜，从座位上起身，向世尊礼拜，右绕三匝后离开了。

卡纳卡塔拉经结束。

这是第四章王品的第十经。

以下是该品的摘要：

伽提卡罗、护国、摩伽提婆、摩偷罗、

菩提、央掘魔罗、所爱生、巴希帝卡、

法庙经和第十卡纳卡塔拉。

巴利语原版经文

MN.90/(10) Kaṇṇakatthalasuttaṃ

　　 375. Evaṃ me sutaṃ– ekaṃ samayaṃ bhagavā uruññāyaṃ viharati kaṇṇakatthale migadāye. Tena kho pana samayena rājā pasenadi kosalo uruññaṃ anuppatto hoti kenacideva karaṇīyena. Atha kho rājā pasenadi kosalo aññataraṃ purisaṃ āmantesi– “ehi tvaṃ, ambho purisa, yena bhagavā tenupasaṅkama; upasaṅkamitvā mama vacanena bhagavato pāde sirasā vandāhi, appābādhaṃ appātaṅkaṃ lahuṭṭhānaṃ balaṃ phāsuvihāraṃ puccha– ‘rājā, bhante, pasenadi kosalo bhagavato pāde sirasā vandati, appābādhaṃ appātaṅkaṃ lahuṭṭhānaṃ balaṃ phāsuvihāraṃ pucchatī’ti. Evañca vadehi– ‘ajja kira, bhante, rājā pasenadi kosalo pacchābhattaṃ bhuttapātarāso bhagavantaṃ dassanāya upasaṅkamissatī’”ti. “Evaṃ, devā”ti kho so puriso rañño pasenadissa kosalassa paṭissutvā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdi. Ekamantaṃ nisinno kho so puriso bhagavantaṃ etadavoca– “rājā, bhante, pasenadi kosalo bhagavato pāde sirasā vandati, appābādhaṃ appātaṅkaṃ lahuṭṭhānaṃ balaṃ phāsuvihāraṃ pucchati; evañca vadeti– ‘ajja kira bhante, rājā pasenadi kosalo pacchābhattaṃ bhuttapātarāso bhagavantaṃ dassanāya upasaṅkamissatī’”ti. Assosuṃ kho somā ca bhaginī sakulā ca bhaginī– “ajja kira rājā pasenadi kosalo pacchābhattaṃ bhuttapātarāso bhagavantaṃ dassanāya upasaṅkamissatī”ti. Atha kho somā ca bhaginī sakulā ca bhaginī rājānaṃ pasenadiṃ kosalaṃ bhattābhihāre upasaṅkamitvā etadavocuṃ – “tena hi, mahārāja, amhākampi vacanena bhagavato pāde sirasā vandāhi, appābādhaṃ appātaṅkaṃ lahuṭṭhānaṃ balaṃ phāsuvihāraṃ puccha– ‘somā ca, bhante, bhaginī sakulā ca bhaginī bhagavato pāde sirasā vandati, appābādhaṃ appātaṅkaṃ lahuṭṭhānaṃ balaṃ phāsuvihāraṃ pucchatī’”ti.

　　 376. Atha kho rājā pasenadi kosalo pacchābhattaṃ bhuttapātarāso yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdi. Ekamantaṃ nisinno kho rājā pasenadi kosalo bhagavantaṃ etadavoca– “somā ca, bhante, bhaginī sakulā ca bhaginī bhagavato pāde sirasā vandati, appābādhaṃ appātaṅkaṃ lahuṭṭhānaṃ balaṃ phāsuvihāraṃ pucchatī”ti. “Kiṃ pana, mahārāja, somā ca bhaginī sakulā ca bhaginī aññaṃ dūtaṃ nālatthun”ti? “Assosuṃ kho, bhante, somā ca bhaginī sakulā ca bhaginī– ‘ajja kira rājā pasenadi kosalo pacchābhattaṃ bhuttapātarāso bhagavantaṃ dassanāya upasaṅkamissatī’ti. Atha kho, bhante, somā ca bhaginī sakulā ca bhaginī maṃ bhattābhihāre upasaṅkamitvā etadavocuṃ– ‘tena hi, mahārāja, amhākampi vacanena bhagavato pāde sirasā vandāhi, appābādhaṃ appātaṅkaṃ lahuṭṭhānaṃ balaṃ phāsuvihāraṃ puccha– somā ca bhaginī sakulā ca bhaginī bhagavato pāde sirasā vandati, appābādhaṃ appātaṅkaṃ lahuṭṭhānaṃ balaṃ phāsuvihāraṃ pucchatī’”ti. “Sukhiniyo hontu tā, mahārāja, somā ca bhaginī sakulā ca bhaginī”ti.

　　 377. Atha kho rājā pasenadi kosalo bhagavantaṃ etadavoca– “sutaṃ metaṃ, bhante, samaṇo gotamo evamāha– ‘natthi so samaṇo vā brāhmaṇo vā yo sabbaññū sabbadassāvī aparisesaṃ ñāṇadassanaṃ paṭijānissati, netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’ti. Ye te, bhante, evamāhaṃsu– ‘samaṇo gotamo evamāha – natthi so samaṇo vā brāhmaṇo vā yo sabbaññū sabbadassāvī aparisesaṃ ñāṇadassanaṃ paṭijānissati, netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’ti; kacci te, bhante, bhagavato vuttavādino, na ca bhagavantaṃ abhūtena abbhācikkhanti, dhammassa cānudhammaṃ byākaronti, na ca koci sahadhammiko vādānuvādo gārayhaṃ ṭhānaṃ āgacchatī”ti? “Ye te, mahārāja, evamāhaṃsu– ‘samaṇo gotamo evamāha– natthi so samaṇo vā brāhmaṇo vā yo sabbaññū sabbadassāvī aparisesaṃ ñāṇadassanaṃ paṭijānissati, netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’ti; na me te vuttavādino, abbhācikkhanti ca pana maṃ te asatā abhūtenā”ti.

　　 378. Atha kho rājā pasenadi kosalo viṭaṭūbhaṃ senāpatiṃ āmantesi– “ko nu kho, senāpati, imaṃ kathāvatthuṃ rājantepure abbhudāhāsī”ti? “Sañjayo, mahārāja, brāhmaṇo ākāsagotto”ti. Atha kho rājā pasenadi kosalo aññataraṃ purisaṃ āmantesi– “ehi tvaṃ ambho purisa, mama vacanena sañjayaṃ brāhmaṇaṃ ākāsagottaṃ āmantehi– ‘rājā taṃ, bhante, pasenadi kosalo āmantetī’”ti. “Evaṃ, devā”ti kho so puriso rañño pasenadissa kosalassa paṭissutvā yena sañjayo brāhmaṇo ākāsagotto tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā sañjayaṃ brāhmaṇaṃ ākāsagottaṃ etadavoca– “rājā taṃ, bhante, pasenadi kosalo āmantetī”ti. Atha kho rājā pasenadi kosalo bhagavantaṃ etadavoca– “siyā nu kho, bhante, bhagavatā aññadeva kiñci sandhāya bhāsitaṃ, tañca jano aññathāpi paccāgaccheyya. Yathā kathaṃ pana, bhante, bhagavā abhijānāti vācaṃ bhāsitā”ti? “Evaṃ kho ahaṃ, mahārāja, abhijānāmi vācaṃ bhāsitā– ‘natthi so samaṇo vā brāhmaṇo vā yo sakideva sabbaṃ ñassati, sabbaṃ dakkhiti, netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’”ti. “Heturūpaṃ, bhante, bhagavā āha; saheturūpaṃ, bhante, bhagavā āha– ‘natthi so samaṇo vā brāhmaṇo vā yo sakideva sabbaṃ ñassati, sabbaṃ dakkhiti, netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’”ti. “Cattārome, bhante, vaṇṇā– khattiyā, brāhmaṇā, vessā, suddā. Imesaṃ nu kho, bhante, catunnaṃ vaṇṇānaṃ siyā viseso siyā nānākaraṇan”ti? “Cattārome, mahārāja, vaṇṇā– khattiyā, brāhmaṇā, vessā, suddā. Imesaṃ kho, mahārāja, catunnaṃ vaṇṇānaṃ dve vaṇṇā aggamakkhāyanti– khattiyā ca brāhmaṇā ca– yadidaṃ abhivādanapaccuṭṭhāna-añjalikammasāmīcikammānī”ti. “Nāhaṃ, bhante, bhagavantaṃ diṭṭhadhammikaṃ pucchāmi; samparāyikāhaṃ, bhante, bhagavantaṃ pucchāmi. Cattārome, bhante, vaṇṇā– khattiyā, brāhmaṇā, vessā, suddā. Imesaṃ nu kho, bhante, catunnaṃ vaṇṇānaṃ siyā viseso siyā nānākaraṇan”ti?

　　 379. “Pañcimāni, mahārāja, padhāniyaṅgāni. Katamāni pañca? Idha, mahārāja, bhikkhu saddho hoti, saddahati tathāgatassa bodhiṃ– ‘itipi so bhagavā arahaṃ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṃ buddho bhagavā’ti; appābādho hoti appātaṅko samavepākiniyā gahaṇiyā samannāgato nātisītāya nāccuṇhāya majjhimāya padhānakkhamāya; asaṭho hoti amāyāvī yathābhūtaṃ attānaṃ āvikattā satthari vā viññūsu vā sabrahmacārīsu; āraddhavīriyo viharati akusalānaṃ dhammānaṃ pahānāya, kusalānaṃ dhammānaṃ upasampadāya, thāmavā daḷhaparakkamo anikkhittadhuro kusalesu dhammesu; paññavā hoti udayatthagāminiyā paññāya samannāgato ariyāya nibbedhikāya sammādukkhakkhayagāminiyā– imāni kho, mahārāja, pañca padhāniyaṅgāni. Cattārome, mahārāja, vaṇṇā– khattiyā, brāhmaṇā, vessā, suddā. Te cassu imehi pañcahi padhāniyaṅgehi samannāgatā ettha pana nesaṃ assa dīgharattaṃ hitāya sukhāyā”ti. “Cattārome, bhante, vaṇṇā– khattiyā, brāhmaṇā, vessā, suddā Te cassu imehi pañcahi padhāniyaṅgehi samannāgatā; ettha pana nesaṃ, bhante, siyā viseso siyā nānākaraṇan”ti? “Ettha kho nesāhaṃ, mahārāja, padhānavemattataṃ vadāmi. Seyyathāpissu, mahārāja, dve hatthidammā vā assadammā vā godammā vā sudantā suvinītā, dve hatthidammā vā assadammā vā godammā vā adantā avinītā. Taṃ kiṃ maññasi, mahārāja, ye te dve hatthidammā vā assadammā vā godammā vā sudantā suvinītā, api nu te dantāva dantakāraṇaṃ gaccheyyuṃ, dantāva dantabhūmiṃ sampāpuṇeyyun”ti? “Evaṃ, bhante”. “Ye pana te dve hatthidammā vā assadammā vā godammā vā adantā avinītā, api nu te adantāva dantakāraṇaṃ gaccheyyuṃ, adantāva dantabhūmiṃ sampāpuṇeyyuṃ, seyyathāpi te dve hatthidammā vā assadammā vā godammā vā sudantā suvinītā”ti? “No hetaṃ, bhante”. “Evameva kho, mahārāja, yaṃ taṃ saddhena pattabbaṃ appābādhena asaṭhena amāyāvinā āraddhavīriyena paññavatā taṃ vata assaddho bahvābādho saṭho māyāvī kusīto duppañño pāpuṇissatīti– netaṃ ṭhānaṃ vijjatī”ti.

　　 380. “Heturūpaṃ, bhante, bhagavā āha; saheturūpaṃ, bhante, bhagavā āha. Cattārome, bhante, vaṇṇā– khattiyā, brāhmaṇā, vessā suddā. Te cassu imehi pañcahi padhāniyaṅgehi samannāgatā te cassu sammappadhānā; ettha pana nesaṃ, bhante, siyā viseso siyā nānākaraṇan”ti? “Ettha kho nesāhaṃ, mahārāja, na kiñci nānākaraṇaṃ vadāmi– yadidaṃ vimuttiyā vimuttiṃ. Seyyathāpi, mahārāja, puriso sukkhaṃ sākakaṭṭhaṃ ādāya aggiṃ abhinibbatteyya, tejo pātukareyya athāparo puriso sukkhaṃ sālakaṭṭhaṃ ādāya aggiṃ abhinibbatteyya, tejo pātukareyya; athāparo puriso sukkhaṃ ambakaṭṭhaṃ ādāya aggiṃ abhinibbatteyya, tejo pātukareyya; athāparo puriso sukkhaṃ udumbarakaṭṭhaṃ ādāya aggiṃ abhinibbatteyya, tejo pātukareyya. Taṃ kiṃ maññasi, mahārāja, siyā nu kho tesaṃ aggīnaṃ nānādāruto abhinibbattānaṃ kiñci nānākaraṇaṃ acciyā vā acciṃ, vaṇṇena vā vaṇṇaṃ, ābhāya vā ābhan”ti? “No hetaṃ, bhante”. “Evameva kho, mahārāja, yaṃ taṃ tejaṃ vīriyā nimmathitaṃ padhānābhinibbattaṃ, nāhaṃ tattha kiñci nānākaraṇaṃ vadāmi– yadidaṃ vimuttiyā vimuttin”ti. “Heturūpaṃ, bhante, bhagavā āha; saheturūpaṃ, bhante, bhagavā āha. Kiṃ pana, bhante, atthi devā”ti? “Kiṃ pana tvaṃ, mahārāja, evaṃ vadesi– ‘kiṃ pana, bhante, atthi devā’”ti? “Yadi vā te, bhante, devā āgantāro itthattaṃ yadi vā anāgantāro itthattaṃ”? “Ye te, mahārāja, devā sabyābajjhā te devā āgantāro itthattaṃ, ye te devā abyābajjhā te devā anāgantāro itthattan”ti.

　　 381. Evaṃ vutte, viṭṭūbho senāpati bhagavantaṃ etadavoca – “ye te, bhante, devā sabyābajjhā āgantāro itthattaṃ te devā, ye te devā abyābajjhā anāgantāro itthattaṃ te deve tamhā ṭhānā cāvessanti vā pabbājessanti vā”ti?

　　 Atha kho āyasmato ānandassa etadahosi– “ayaṃ kho viṭaṭūbho senāpati rañño pasenadissa kosalassa putto; ahaṃ bhagavato putto. Ayaṃ kho kālo yaṃ putto puttena manteyyā”ti. Atha kho āyasmā ānando viṭaṭūbhaṃ senāpatiṃ āmantesi– “tena hi, senāpati, taṃ yevettha paṭipucchissāmi; yathā te khameyya tathā naṃ byākareyyāsi. Taṃ kiṃ maññasi, senāpati, yāvatā rañño pasenadissa kosalassa vijitaṃ yattha ca rājā pasenadi kosalo issariyādhipaccaṃ rajjaṃ kāreti, pahoti tattha rājā pasenadi kosalo samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā puññavantaṃ vā apuññavantaṃ vā brahmacariyavantaṃ vā abrahmacariyavantaṃ vā tamhā ṭhānā cāvetuṃ vā pabbājetuṃ vā”ti? “Yāvatā, bho, rañño pasenadissa kosalassa vijitaṃ yattha ca rājā pasenadi kosalo issariyādhipaccaṃ rajjaṃ kāreti, pahoti tattha rājā pasenadi kosalo samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā puññavantaṃ vā apuññavantaṃ vā brahmacariyavantaṃ vā abrahmacariyavantaṃ vā tamhā ṭhānā cāvetuṃ vā pabbājetuṃ vā”ti.

　　 “Taṃ kiṃ maññasi, senāpati, yāvatā rañño pasenadissa kosalassa avijitaṃ yattha ca rājā pasenadi kosalo na issariyādhipaccaṃ rajjaṃ kāreti, tattha pahoti rājā pasenadi kosalo samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā puññavantaṃ vā apuññavantaṃ vā brahmacariyavantaṃ vā abrahmacariyavantaṃ vā tamhā ṭhānā cāvetuṃ vā pabbājetuṃ vā”ti? “Yāvatā, bho, rañño pasenadissa kosalassa avijitaṃ yattha ca rājā pasenadi kosalo na issariyādhipaccaṃ rajjaṃ kāreti, na tattha pahoti rājā pasenadi kosalo samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā puññavantaṃ vā apuññavantaṃ vā brahmacariyavantaṃ vā abrahmacariyavantaṃ vā tamhā ṭhānā cāvetuṃ vā pabbājetuṃ vā”ti.

　　 “Taṃ kiṃ maññasi, senāpati, sutā te devā tāvatiṃsā”ti? “Evaṃ, bho. Sutā me devā tāvatiṃsā. Idhāpi bhotā raññā pasenadinā kosalena sutā devā tāvatiṃsā”ti. “Taṃ kiṃ maññasi, senāpati, pahoti rājā pasenadi kosalo deve tāvatiṃse tamhā ṭhānā cāvetuṃ vā pabbājetuṃ vā”ti? “Dassanampi, bho, rājā pasenadi kosalo deve tāvatiṃse nappahoti, kuto pana tamhā ṭhānā cāvessati vā pabbājessati vā”ti? “Evameva kho, senāpati, ye te devā sabyābajjhā āgantāro itthattaṃ te devā, ye te devā abyābajjhā anāgantāro itthattaṃ te deve dassanāyapi nappahonti; kuto pana tamhā ṭhānā cāvessanti vā pabbājessanti vā”ti?

　　 382. Atha kho rājā pasenadi kosalo bhagavantaṃ etadavoca– “konāmo ayaṃ, bhante, bhikkhū”ti? “Ānando nāma, mahārājā”ti. “Ānando vata, bho, ānandarūpo vata, bho! Heturūpaṃ, bhante āyasmā ānando āha; saheturūpaṃ, bhante, āyasmā ānando āha. Kiṃ pana, bhante, atthi brahmā”ti? “Kiṃ pana tvaṃ, mahārāja, evaṃ vadesi– ‘kiṃ pana, bhante, atthi brahmā’”ti? “Yadi vā so, bhante, brahmā āgantā itthattaṃ, yadi vā anāgantā itthattan”ti? “Yo so, mahārāja, brahmā sabyābajjho so brahmā āgantā itthattaṃ, yo so brahmā abyābajjho so brahmā anāgantā itthattan”ti. Atha kho aññataro puriso rājānaṃ pasenadiṃ kosalaṃ etadavoca– “sañjayo, mahārāja, brāhmaṇo ākāsagotto āgato”ti. Atha kho rājā pasenadi kosalo sañjayaṃ brāhmaṇaṃ ākāsagottaṃ etadavoca– “ko nu kho, brāhmaṇa, imaṃ kathāvatthuṃ rājantepure abbhudāhāsī”ti? “Viṭaṭūbho, mahārāja, senāpatī”ti. Viṭaṭūbho senāpati evamāha– “sañjayo, mahārāja, brāhmaṇo ākāsagotto”ti. Atha kho aññataro puriso rājānaṃ pasenadiṃ kosalaṃ etadavoca– “yānakālo, mahārājā”ti.

　　 Atha kho rājā pasenadi kosalo bhagavantaṃ etadavoca– “sabbaññutaṃ mayaṃ, bhante, bhagavantaṃ apucchimhā, sabbaññutaṃ bhagavā byākāsi; tañca panamhākaṃ ruccati ceva khamati ca, tena camhā attamanā. Cātuvaṇṇisuddhiṃ mayaṃ, bhante, bhagavantaṃ apucchimhā, cātuvaṇṇisuddhiṃ bhagavā byākāsi; tañca panamhākaṃ ruccati ceva khamati ca, tena camhā attamanā. Adhideve mayaṃ, bhante, bhagavantaṃ apucchimhā, adhideve bhagavā byākāsi; tañca panamhākaṃ ruccati ceva khamati ca, tena camhā attamanā. Adhibrahmānaṃ mayaṃ, bhante, bhagavantaṃ apucchimhā, adhibrahmānaṃ bhagavā byākāsi; tañca panamhākaṃ ruccati ceva khamati ca, tena camhā attamanā. Yaṃ yadeva ca mayaṃ bhagavantaṃ apucchimhā taṃ tadeva bhagavā byākāsi; tañca panamhākaṃ ruccati ceva khamati ca, tena camhā attamanā. Handa, ca dāni mayaṃ, bhante, gacchāma; bahukiccā mayaṃ bahukaraṇīyā”ti. “Yassadāni tvaṃ, mahārāja, kālaṃ maññasī”ti. Atha kho rājā pasenadi kosalo bhagavato bhāsitaṃ abhinanditvā anumoditvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṃ abhivādetvā padakkhiṇaṃ katvā pakkāmīti.

　　 Kaṇṇakatthalasuttaṃ niṭṭhitaṃ dasamaṃ.

　　 Rājavaggo niṭṭhito catuttho.

　　 Tassuddānaṃ–

　　 Ghaṭikāro raṭṭhapālo, maghadevo madhuriyaṃ;

　　 Bodhi aṅgulimālo ca, piyajātaṃ bāhitikaṃ.

　　 Dhammacetiyasuttañca, dasamaṃ kaṇṇakatthalaṃ.